Дело

24 Д Е Л 0 сталежа. Такова ће заједница и слога Срба и Хрвата бити по нас и вас берићетнпја од онога народнога јединства, што нам га Обзор понуди, па на тој понуди п остаде, без да од слова постаде дјело. Ми вам ово отворено и искрено рекосмо, као брат брату, па се надамо да вас та искреност неће увриједити, ако је у њој и која оштрија планула, јер треба да се разумијемо, па да се спо разумијемо.“ Србн на Прицорју нијесу потицалн питање измирења са Хрватима. Срби нијесу били криви братској борби. Они су устали само да бране себе и своје. С тога у овом послу нијесу хтјели да имају никакве иницпјативе. Чекали су, да Хрвати са Приморја први проговоре. Нијесу дуго чекали. Јуна мјесеца 1888. влада је сазвала у Задар далматински сабор. Ради жеге, која већ тада влада на Приморју, није било никакве користи од тог саборисања. Оспм обичних рачуна, који су потврђени без расправа, није ништа друго урађено. Кад је влада добила шго је хтјела, нослала је кући посланике, који су били дошли на сабор. 0 овом саборисању српски клуб прнмио је од хрватског клуба понуде за споразум и слогу. „Српски Клуб“, — писао је о томе Српски Глас у бр. 28. од год. 1888. — који није никада бјежао од добра посла, — којп се н до сада показивао склон на лијепу, искрену, озбиљну слогу, ради опћег добра, примио је н овај пут задовољно на знање нонуде хрватског клуба и показао најбоље расноложење. Тако је расположење владало н у хрватском клубу, како се могло разумјети но разговору пзмеђу одабранпка двају клубова, којијема су преговорн били повјеренн. Али ради одсутности некијех чланова, ради краткоће времена и нужпог иретходног споразума са пријатељима, српскп клуб није могао упуштати се у претресање важнијих питања, на којијема се може слога основати. С тога посао је повјерен сталнијем одборима у Задру, којп ће до јесени прпопћнти закључке дотичпнјем клубовима на одобрење.“ Позванп су и угледнији Срби на Прпморју да кажу своје мишљење о измнрењу са Хрватима. Каква је бнла садржина хрватског предлога и која је била његова судбнна, вндн се пз одговора на тај иредлог. Дошла су трн одговора, како се географски воле днјелити Срби на Прпморју. Сјеверна Далмација, Д.убровнпк и Бока Которска послали су своје одговоре. Најважиијн и најпСцрпнији бпо је одговор дубровачких Срба.