Дело

406 Д Е Л 0 др., није на одмет навести н имена његових другова на овој великој радњи. Сва та имена заједно најбоље су нам јемство о озбиљности, научности и сврси овог великог предузећа. И једно од њих било би довољно. Тим више снаге дају сва имена заједно. У нашим новинама било је врло мало говора о Антронофитеји. Признаћемо, да све нијесу могле ни говорити о њој. Књига није на јавну продају. Продаје се само научницима. Сви су примјерци нумерисани. Него, ако је ичија дужност, да се с тим дјелом упозна, то је, без сумње, нас Срба. У првим трима књигама, које су до сада штампане, има толико научнога блага из нашег народа по Босни, Херцеговини, Србији, Далмацији и др., да би их морао набавити, учити и проучити сваки српски научењак. Наука не мора бити слијепа. Она не смије ни од чега одвратити главе. Она мора све да види, да зна и да испитује. За науку све је, без разлике, од велике важности. „Предмет је“ писао је о томе Љетопис Матице Сриске у књизи 287., нриказујући прву и другу књигу свога дјела „са научног а и са човјечанског гледишта тако важан, да је већ крајње вријеме, да га се лате они, који народне обичаје, врлине, мане и пороке изучавају. Па како је Љетопис намијењен и изучавању народа нашег, дужност нам је нрпказати ово дјело, које се бави баш многим заблудама народним, и ако их често на шаљив начин износи пред свијет. С обзиром на ове пошљедње, на шаљив приказ, припада ово дјело н књижевности, народној књижевности, као врста народног хумора, који не бира ни начин ни средства, да постигне ефект. Ми смо посумњали, да ће се та врста народне књижевности икада предати јавности. Времена се мијењају, а што ми не бисмо могли, учинили су научници. И добро су учинили.“ Пред двадесет година по прилици чула се нрвн пут у некој немачкој књизи енглеска ријеч РоПМоге. Од тада су Нијемци ночели употребљаватп ту ријеч. Није непозната ни нама Србима, јер смо и ми у многим питањима почелн поскакивати за другим, напреднијим народима. Нијемци су од тога доба установили преко тридесет друштава са неколико хнљада чланова. Смјер је тим друштвима, да се баве фолклором. Траже, купе и проучавају обичаје појединих народа. Штампају приповијетке, приче, гатке, пословице и загонетке разннх народа, тражећп то благо и у најнижим слојевима народа, који се при-