Дело

X Р 0 II II К А 411 првом мјесту налази се ЈсИоИсоп \чеппеи«е сгоаИсит, па за њим прилози сличном послу код Нијемаца у сјевериој Чешкој, чланак о језичном богатству мухамеданскнх Цигана у Србији, о еротскнм рпјечима н пзразима у Берлину, загонетке и загонетна питања код грађана Доње Аустрије, нословице Нијемаца у Доњој Аустрији нтд. Пма још један важан прилог о мухамеданским Циганима у Србнји, ауредник иаставља своје приповијетке из ирве књиге. У овој другој књизи, осим јужних Словена, имамо, дакле, по нешто о Нијемцима, а има драгоцјених ирплога о Шпањолцима (штампано је неколикоњихових романца), о Мађарима, о Пталијанима и о Елсашанпма. Писци нијесу непознати. Ппшу и нотпнсују потпуним својим пменом п презименом, само што се Србин, пишући о Циганима у Србији, крије под псевдонимом, премда за то нема пикаквог разлога, оправданог. Трећа књига Антропофитеје, којајетек довршена, још је разноврснија од друге. Види се, да Краус не штедп нн времена ни труда, а да му годишњаци буду на достојној внсини. По трећој књизи види се још и то, да је лед пробијен и да паметан и наображен свијет нема и не мора имати никаквог обзира, кад се тиче науке. Није срамота и не смије бити зазорно, кад се износи гола и жива истпна. Пстина може бнтп тешка само ономе, који се ње боји. Бјежати од истине могу само они, којима лични, прљави н себичнп рачуни не допуштају, да се истина износн. Осим народа, о којима је ријеч у нрвој и другој књизи, у трећој налазимо и Французе. Онн ће, без сумње, дати уреднпку и његовим сарадницима из Француске много градива за овакву радњу. Другој и трећој књизи додано је и по неколико, вјешто п умјетно израђених слика. Додано је и неколико кратких п дуљих, врло поучних приказа првих двеју књига. Приказе су написали прнзнати научењацн, европскн и амерпкански, професори универзнтетски, дворски савјетници. Сви се слажуу томе, да је Антропофитеја велпко, корисно п срећно предузеће. (Свршпће се) 0-г Александар Митровић