Дело

414 Д Е Л 0 Неприј атељ, и душа и удес Д-р Штокманов нису нам блиски. II Бјернсон, који се хвали својим реализмом, оставља нас, у Вереницима например, зачуђеним: Лаура је врло мало у нашем схватању. Једно наслућивање раније речено било би мање кад би се рекло: самим тим што су све њихове личности код свију њихових писаца такве за нас, то је најбољи доказ да оне морају бити верно копиране из средине, те према томе и природне, и могуће, и тачне. Сви се писци једне средине неће, ваљда, заклети да изврну средину коју посматрају и виде оно што не виде. Тако је то увек: неке се књижевне појаве или личности огласе за неприродне само зато што нама и нашим схватањима нису природне. Што једноме крајњем јужњаку не могу да уђу у главу личностп које ствара крајњи север и не зачуђује тако много, јер много треба па да се те личности могу посматрати са земљишта по коме се крећу; а тек оданде посматране, — из њих њих посматрати — могу да изгледају природне и вероватне. Ту вреди она као време стара, те отуда и тачна реч: да једнога писца треба гледати из времена и средине у којој ради. Тако, кад треба говорити о Кнут Хамзуну треба говорити и о оном чудном небу под којем се кретао; о тексаским преријама с огромним пожарима и чувеном ирашином у којима је као прост радник радио; о лововима на кабељуе у Њуфунланду у коме се, сем магле и леда, ништа друго не види и у коме је, на трошним баркама, у сред мора, проводио по читаве месеце; о оном веверном скитничком животу којим је живео и из кога је произашао велпки број његових приповедака. Само се тако могу разумети Б о р е ћ е с е с н а г е, М и с т е р иј е, М и п к е п-У е п Ј. и многе друге Хамзунове ствари. Феликс Попенберг, један од бољих познавалаца северних књижевности, пишући у својој књизи Северни Портрети о Јухани Ахо’у, Херману Бангу, Густаву Гајерстаму, о финској књижевности п уметности, и тако даље, не само што се посредним нутем, да му ствари не би изгледале „чудновате и необичне,“ послужио: списима о тим земљама и књижевношћу из тих земаља, него и непосредним: пропутовао је и сам те земље, упознао њихово ћудљиво небо; оно море које је тако магнетски привлачило Ибзенову Блиду Вангел; ону џиновску природу, фјордове и глечере и њихов утицај на човекф; њихове нарави, начин живљења и мишљења; ћутљивост те расе, ону усамљеност, велику и тешку, у којој