Дело

432 Д Е Л 0 бискуп врхбосански допушта себи најразличније подвале, преваре, зеленаштво и кајишарске снекулације. иЈезуитска политика“ у Босни има један једини принцип, једну једину тежњу и једну једину лозинку: служити верно Бечу и бечкој влади, и за ту се службу добро наплаћивати. И збиља Аустрија се није ни мало преварила кад је за своје пионере и носиоце познатога „1>гап§’“-а изабрала језуите. Јер данас у Босни „нема покрета, било социјалног, било политичког, било верског, у коме се не би осетпле — како вели писац ове брошуре — вибрације Штадлерова ауторитета. Његов свети глас: „Овде сам ја!“ чује сва Босна, чују власници и поседници, чују трговци и радници, чују слуге и чиповници. Од даха његова гласа осети по где кад земаљска влада голицање, католици осећају поветарац, православни вихор а муслимани тајФун, који све из корена чупа и руши...“ За ових непуних тридесет година аустријске влацавине у Босни и Херцеговини католички поповп у друштву са сво.јим „милосрдним сестрама“, који данас заједно служе на ругло целоме културноме човечанству, покушали су већ у два маха — по наредби из Беча — да надену ново име српскоме народу, који је осуђен да живи у овим земљама. Али је нокушај њихов са „босанством" и „земаљством“ пропао исто онако као и скорашње 1 насилно натурање „хрватства“, јер је животна снага тога мученичког народа била јача од свих отрова, које му је бечка политика справљала. * * * Па ипак ова ваљана мала књига ГБ. Настића, испуњена мрачним примерима једне намерно корумпиране владавине, насиљима и злочинима који се врше према нашем народу у Босни и Херцеговини, обелодањеним убилачким намерама зликовачких агената бечке политике, има и неколико светлих редака. То је тамо при крају, где писац износи сгес1о босанске интелигентне млађе генерације: „Ми смо вазда у маси и с њоме, ми је не водимо и не памећемо свога мишљења, наше су енунцијацнје и нагаи говори само израз мишљења и жеља масе, којој је додијала глад и голотиња. И са том гладном н голом масом ступамо и ми гладни, зато и јесу паши узвици рапави, громки и искрени, кад год викнемо: „Живила Слобода!“ или -Доле с тиранима!“ — И заиста, судећи према догађајима, којп су се прошле године одиграли у окупираним земљама, пробуђени је нпрод у Босни и Херцеговини иочео и од владе и њених стубова — језуита да тражи нешто друго а нс само то —да буду поштени људн... Ђ. Ј.