Дело

12 Д Е Л 0 пешнија, покренут је у Дубровнику нови хрватски лист Црвена Хрватска. Осим тога задатка, најпотребнијег у то доба, Црвена Хрватска развила је опширни програм. Окрстивши се именом, какво, по некаквој хрватској историји, иде Дубровнику и Боки Которској, она је већ у првом броју јасно казала шта хоће и која јој је намјера. Полазећи са становишта, да су Дубровник и Бока Которска чисто хрватске земље, Црвена Хрватска хтјела је да Хрватство утврди и ирошири особито у тим двама крајевима. Хтјела је да Дубровник и Боку Которску, а и остале хрватске земље, Бановину, Босну и Херцеговнну и сјеверну Далмацију одбрани од — Срба! Срби — по Црвеној Хрватској — „гоне своју политику ексклузивизма, друже се свуда гдје могу с туђином, на затор имена, развоја и државног ујединења Хрватске“. Главна пак тачка програма Црвене Хрватске била је: ,,Заговарати(!) хрватску државну мисао, бранити име и светиње хрватске у свим оним крајевпма, гдје се њеком под властитим краљем старала Црвена Хрватска, то бива у свим овим јужним хрватским странама, Херцеговини с Приморјем, Дубровнику и Боки Которској‘‘. Хрватима бијаху мало сви њихови посланици у Бечу, многе новине, силни туђи новац, mhofii покровитељи, чете плаћених агитатора. Све је то било навалило на српски народ. Све је то копало јаму српском народу у многим земљама, гдје се за Хрватство ннје Ни знало, него га је бечки новац посијао иослије Берлинског Конгреса. Требало је још да се роди и Црвена Хрватска! Она је постала нови војник у борби Хрватства протпв Српства. Од оних, који у таквој Црвеној Хрватвкој хоће да буду Срби, нови лист није тражио друго, него, ако им је до слоге са Хрватима, да бране хрватско државно нраво, као баштину свога брата; Срби треба да нризнаду, да су хрватскн држављани у хрватској државној заједници. „Ништа се друго не тражи од њих“ — говорила је ЦрвенаХрватска, па се најпослије заклињала, да „њој није ни с далека на уму, да још у дубље прокопа и тако дубок јаз, што постоји међу браћом“. Тражила је, наравно, од Срба мало ил ништа, па су Грби могли лако нристати на њене захтјеве! Око Црвене Хрватске бијаху главне коловође хрватски попови, као и на Народном Листу. Они су на Приморју водили увијек главну ријеч у хрватској политнци. Сви хрватски