Дело

14 Д Е Л 0 то име, створили су нам велико морално задовољство и учинпли су нам велику услугу. Врховна власт чула је наше тужбе п чуо их је сав свијет. Влада не може жељети, па неће ни жељети, ни хтјети ни допустити, да се немили призори стварају, да се бирачи прегоне, да се на који му драго начин закон изиграва. Нађе ли се људи, који ће започињати стару превару, отворен је пут за тужбе. „У то име, ми се опет повраћамо на нашу прву препоруку. Без збора нема договора, а без договора нема јунаштва. Ми се Срби нијесмо отимали за мандате. Нећемо ни сада. Али своју дужност морамо учинити. Другачије могли бисмо се осрамотпти. Тога неће битп и не смије да буде. А да зла не буде, треба нам договора и слоге. Не повраћамо се без узрока на нву препоруку. Ми смо Срби доста страдали од неслоге. А неслога је наша потицала увијек од себичности нојединих људи или од наше луде памети. Себичњаци употребљују на своју корист оно вријеме, које се хоће Србима, док се договоре. Смутљивци сију лажи, варају и обмањују. Тојебило увнјек, па је ево и данас. Али ми смо своју ријеч казали. Пред нама је ова ријеч, а за нама сав наш рад од толико година, увпјек чист, увијек искрен, увијек одлучан, кад је одлучности требало. Сад је треба.“ Ни овако умјерено писање и држање органа приморских Срба није било по вољи хрватском НародномЛисту. Онје баш у то доба, у очи избора, замјерио (бр. 20) Србима, да они хоће „српску народност по свој Далмацији, а можда и нешто више.“ — „А шта је то нешто више?“ — нитао је Српски Глас у бр. 7. од 1891. год., врло добро схваћајући, шта би Народни Лист хтио да каже тим ријечима. — „Најпосле претпоставимо да хрватски орган погађа. Ми хоћемо све, и још нешто више. Али то није добар разлог, да нам се не да ништа, да нам се отимље и оно, што. смо крваво уздржали кроз вијекове и што нам данас уставни закони признају. Пишући овако и радећи још поре, чудили бисмо се, кад би икакво чудо било необично код храатског органа, како му је сад, у пошљедњем часу пред изборе, пао на ум славенски опћи програм и како он може осуђивати Пољаке, што се не држе славенске заједнице. Пољаци су гријешили у том погледу, али је куд и камо више гријешила, без нкакве оправдане нужде, без икакве олакшице,