Дело

ЈЕОЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 3S7 време иушећи цигарете које је сам правио и тумарао но кући, од кујне до тавана, сметајући свакоме. Госпођа де Крос слепо му се покоравала: није била лепа, без женске милоште, без духа, без воље, са једном једином обележенијом цртом у тупој њеној физиономији, са скоро плашљивом побожношћу, која је била довољна да испуни све њено време религиозним обредима у дому или молитвама у цркви. Она је Јулију, која је од рођења била веома нежна, поучавала једноме веома моћном Богу који веома много захтева, којн веома оскудно испуњује захтеве н коме смо, и у наточ свима напорима, увек захвални за неке незнане дарове. Такве су биле прве године детињства Јулијиног у суморној палати у улици Курсалон. Ох! да меланхоличне куће! Под шкриљастим кровом с наткриљеним настрешницама по иет, на оба спрата, поређаних прозора с крстатим понречницама. С лица калдрмисано двориште; а дворпште од улице одвајале суједне тешке вратнице, чија се бела боја изљускала, и које су углављене између два пзлншна павиљона, који су такође били као очешљани маховинастом шкрљицом. Није то била ни велика, ни елегантна, ни раскошна спољашност, и ако изглед није био лишен сјаја: извесне појединости обележавале су старину, отмезу старину и аристократску углађеност. Тако, монументалне размере димњака, простране корнице, високи отвори, зелепим каменом патосано двориште и декоративни изглед предњег дела куће. Унутрашњост је сва била у нереду, све је било предано сиромаштву, скоро инокоштини. У доба кад је -Јулија, у једанаестој години, напустила Кросове, приходи њенпх родптеља достнзали су близу једног лујдора дневно. С ових двадесет динара требало је да живе шест душа. Госпођа де Крос снабдевала је све једним простим економским поступком: одрећи се свега без чега се може; а у то, чега се требало одрећи, улазило је много што шта, што је потребно. Случај, уосталом, ннје био усамљен у берихонском племству у коме је само једна породица ■била сматрана за богату, а чије се богаство нпје показивало никаквим спољнпм раскошем: то су били Дисклови којн су бнли опријатељени са Г. Хом де Крос. Једна тетка тога имена становала је у Паризу и чинила добра дела која јој нису односнла све приходе. Јулијина кума, калуђерица де Ла Мар била је у