Дело

X Р 0 н и к л 405 •справа јасно oceha (макросенамички таласи), али се овај потрес и даље кроз земљу простире, само што постенено толико ослаби, да га становништво најзад и ue оиажа (микросеизмички таласи). Има међутим парочитих инструмената који су толико усавршени, да и такве покрете јасно забележе као микросеизмичке таласе. Врло је повољна околност што има обе врсте сеизмичких ста* ница, те се тако могу прецизно проучити начинп простирања и оних таласа што иду површином, и оних таласа што иду непосредно кроз унутрашњост земљину. А мерећи и једне и друге таласе долазимо до података из којих можемо ноузданије судитн о подземним приликама. Такви се подаци сада скупљају све више и више у појединим станицама. У исто време усавршавају се и сами инструменти, помоћу којих опажамо кретање земљишта и иде се на то, да могу најверније коппрати те покрете, уклањајући са њпх све оно што им отежава ту службу. У томе је један задатак модерне Оепзмологије. Али има н један други задатак, који се канда не обделава сада, онолнко колико по важности заслужује, по којој пма да заузме једну од првих тачака у програду. Тај задатак истакао је нознати сензмолог Ребер-Патвиц. Он се састоји у мерењу лаганпх покрета у земљиној кори, тзв. брадисеизма, који везују сепзмологију са геодезијом. Конструисавшн нарочито хоризонтално клатно, Ребер-Пашвиц нредузео је својпм испитивањима да утврди да ли постоје ти лагани покрети, та нлима Земљншна, и као што је познато, он је у томе сасвнм успео. За своја проучавања одабрао је био три сасвим различите станице: Нотсдам, Нилхелмсхавен и Оротаву. Проучавањем добивених података оп је открио: да постоји периодичко, дневно балансирање земљишта, које се канда управља по положају сунца према месту где се посматра. То балансирање је много веће лети него ли зими, и у онште зависи од годишњих времена. Поред тог „таласања“ које долази од утицаја сунчевог на земљину унутрашњост, открио је он још п „таласање“, које се мање истиче и долази од месечева утицаја. Најзад, проучавајући она фина бележења клатна утврдио је, да оно има нодобности да констатује никросеизме који долазе од врло удаљених макросеизма. Посло тога открића, пок. Клерет н др. сеизмолози констатовали су исте појаве и но другим местима. Из овога се одмах увиђа, да модерна Сензмолозија има