Дело

X Р 0 Н II К А 407 а у погледу општих сеизмичких нојава стоје у сагласности са идејама чувенога бечког геотектоннчара Сиса, тј. да су трусовп у присној вези с геолошкпм склопом земљишта. Као што видимо, закључци Монтеса де Балора из љеговога опсежнога рада, веома су значајпи како за геолога, тако и за сеизмолога. Оне две се измичке површине, што их је означио Милне ни у колико се не слажу са овим закључцима, и с тога бп прва брига била: да сеизмологија арктичких и антарктичких предела ирибави потребних података за решења овога тешког нроблема. И друго питање од општег значаја такође има да решн сеизмологија арктичких и антарктичких предела, а то је оно о лаганим покретима у Земљиној кори. Пок. Влерт, продужујући радове Ребер-Пашвица и утврдивши извесну дневну плиму у Штрасбургу, коју смо мало час поменули, старао се да је протумачи нарочитом хипотезом. Он је нашао: да узрок тој појави лежи у непосредном топлотном утицају Сунчеву. Услед тога загревања, површни слој Земље шири се све већма у колико је јачи утицај топлотних зракова, а општи карактер те појаве уписује се на сеизмограмима кретањем клатна. Већ је и ово довољно да се може оценити колико се свестрано морају проучавати нојаве да би се утврдила или оборила ова интересантна хипотеза, а у исто време и колико је она важна за целокупну науку. За решење овога општета питања о лаганим нокретима у Земљиној кори највише нодатака могу дати посматрања у вишнм географ. ширинама. Ако је Елертова хппотеза тачна, онда се на покретима сеизмографских клатна морају опажатп све мање амплитуде у колико је већа геогр. ширина јер је тамо мањи и утицај сунчеве топлоте. Осим тога, једновремена посматрања на северној и јужној хемисферн имала би показивати обратне резултате, пошто као што је нознато за време лета на једној хемисфери влада зима на другој, н обратно. Намера нам је била, да овим кратким прегледом нзложимо читаоцима, колико је знаменита улога ове још младе иауке, Сеизиологије, при решавању великих научних проблема од најопштијег значаја, поред специјалних пспнтнвања поједнннх области за чисто практичке интересе. У исто време и да нокажемо, да н наша отаџбииа, пристајући уз' тај општи међуиародни научнп покрет, којп се данас развпја у највећој мери,