Дело

116 Д Е Л 0 Па ппак је сам себи признао да му је то, што су се други сурово дивилп Јулији, страст још већма палило. Мисли су му биле блудне као и погледи ових људи: „Хоћу је... хоћу је.... Имаћу је... још ове ноћи!“ II он, којп се мало час само усудио да принесе својим уснама мртву тканину која је била прожмана мирисним додирима г-ђе Сиржер, он је сањао о употреби силе:. „Пћићу за њом у њену собу... Неће се усудити да виче...“ У том је тренутку Јулија, као и мало час, осетила на се приковане Морисове очи; она се поплаши од њнхове непријатељске, скоро ненавидне суровости... Није више могла да видп ко је до ње н ко јој говори. Није могла да одржн а да не успокојн свој сопственп немир: — Остани овде, мала, рече Клари која је скромно стајала у страну. Примај у место мене, сад ћу се вратити. Прође Ескје, у својој озбиљној плавој униформн с тробојнпм појасом и црвеннм пешевима. Ухватп га под руку и рече му: * — Молпм вас одведите ме Морису. — Ннате ли да сте врло лепи? — рече банкар. Она се насмеја: — Зар од вас комплиментп, сгари мој прпјатељу ? — Да, од мене као и од целога света... !>п сте краљнца овога бала. Наш је успех скоро скандал. II, метнувши срдачно своју руку на њепу, додаде: Драга пријатељице, ви знате да ли вас ја волим, зар не? Е лепо! трудите се да не буДете сувише лепн. Озбиљна мисао коју је она нрочитала на дну мнрног Еек.јеовог погледа задржа осмејак на лицу г-ђе Сиржер. Она промуца: — Врло лепо! А зашто, Боже мој? У том су тренутку бнли сасвим близу Морпсу. Ескје се поздрави с њом н ноказујућп на младпћа: — За тога ту! рече он. Морис је чуо само ове речн. Ou је упита: — Шта рече драги ортак? — Нисам разумела, одговорп Јулија. Рекла је истнну. Она је само нешго разумела у тпм загонетним речима Ескјеовим. Морис продужи и не понудившп јој руку: — Но вп сте се баш потрудпли да вам се впде плећа?