Дело

3 Д Е Л 0 1907. Ти ме плашиш, чудно дете, Ниси као жена свака! Зар још дршћеш, срно мила, Зар ти тако вера јака?! Погле, светлост опет сјаје II опасност — нестала је! Па сад седп, руке амо, Да полако ћеретамо —'Ал немој ми доћи више! Андра Л>у6мнкови£