Дело

10 Д Е Л 0 које се чува.ју данас у Архпви Грчкога Парламента у Атпнама. Благодарећп гоме своме иоложају п матерпјалу којпм је руковао, Фплнмон је наппсао горња дела, која се, у неку руку, могу с-матрати као исторпја н као његови мемоари. Према овоме што је речено, еа свим је прнродно што се у његовој књпзп „Псторпја Грчког Устанка“ налази аутентичних докумената у којима је реч о улозн његова оца, Конс-тантина Нпеиланти-ја, у Српеком Устанку и о заједнпчкој радњи српскогрчкој за време Хетерпје. Ова акта ми смо превели пз наведеног дела Филпмон-ова у намерн да пос-луже као грађа ерпскпм псторпцима којн су мало плп нимало вешти грчкоме језпку, п, у нсто време, да обпчни чптаоци внде улогу коју су ова два Ппсплантија имала у новијој српекој Псторијп, п заједничкн рад српско грчки за уза.јамно ослобођење своје браће, рад којп је на жалост мало познат нашпм државницима. У исто време, ми смо додали три непздата ппсма бнв. Мптрополнта Београдског Леонтпја из 1817 године, која се односе на смрт Кара-Ђорђеву. Пнсма се налазе на грчком језику у Државној Архивн (К. К. преписка Мих. Германа). У Београду, марта 1907 год. А. Ј. Кумануди. Свеска I, страпа 33. Срби, због зулума дахпјскога, иоглавпца јаничарских, којп су oi пмали п пљачкаш не само Хришћане, већ н мирне становннке Турске, споразуму се са турским спахпјама п пошаљу у Цариград жалбу против дахнја. Кнежеви српскн и спахије турске, сакупљенн у једном манастиру, потпишу ту жалбу упућену Султану, п у њо.ј изнесу јадно и чемерно с-тање, и прн крају жалбе замоле иомоћ од Султана овнм речима: „Ако си нам ти још господар, дођи п избавн нас од свиреиостп и варварског поступка." Кнез Ипсплантп је био опуномоћен да поднесе, а у исто доба и ноткреии молбу, потномогнут прускпм п аустрнјеким послаником. Он се, у исто време, ставио Порти на расноложење, да нокорн дахије, п Порта бн му то одобрнла, јер судећи по једном ферману, којп је послат вођама јанпчарским, од стране Порте п.ч се претнло, ако се у будуће не би по-