Дело

18 Д Е Л 0 пре но што се Русија умеша, да бн, тобож, избегла мешање стране силе у њене чисто унутрашње ствари. У нсто доба, потпомагао је ерпске пзасланпке у Петрограду, известпвшн петроградскп двор о правом стању у Србијп, и на којн начин и шта би требало предузети у Цариграду, те је због тога, званичним писмом, од 3 новембра 1804 годнне, тражено мишљење ИпСилантија. Ипсплантије је назначио шта треба тражитн од Порте у корист Срба, и то: 1. Да се Србији дадну исте повластице, које ужпвају Молдавија и Румунија. 2. Да сама бира себи кнеза. 3. Да плаћа одређену суму новаца на име данка. 4. Да је дужна давати Порти војску за време рата. 5. Да се ослободи .свих до тада дужнпх пореза и харача. Цар Александар је обећао српским изасланицима да ће те услове пред.ложпти и потпбмагати их код Порте да тгх призна у корист Срба. Прп одласку срискпх изасланика из Петрограда, министар иноетраних дела Руснје доставио је Ппенлантију препис упутстава руском поеланнку у Царпграду Италинском од 16 јануара 1805 године. Међутим, српска је ствар пошла таким путем да је онемогућила да Русија предузме икакве мере, јер је Порта признала у начелу захтеве Србије и овластила Ипсилантија да сазове скупшлтшу поглавара српскога народа да поставе евоје захтеве. Скупштпна се састала у Острузкници, агтрпла 1805 године. Иисшантнја је заступао његов изасланик, и, пошто су усвојени п решенн захтеви који се од Порте имају тражити, изасланик Ипсилантијев је српским нзасланицима, који cjr требали да оду у Цариград, дао пасоше, а у нсто их време препоручио своме капућехаји у Цариграду, код кога су билн за све време свога бављења у Царицладу. Руски министар иностраних дела обавештен о току којим се развијало српско питање, писао је Ипсилантију: „Нисам се нн мало пзненадпо што се Ваша Светлост толико стара и уиућује српске изасланике, јер сам добро знао да се нскрена љубав, коју Ваша Светлост осећа према свему шго је добро, неће окренути нпчему другом, до тако племенитом и деликатном питањуА