Дело

334 Д Е Л 0 стајницу, те Срби око Уне реше, да ступе у ћесареву службу. Крајишки војни заповедници обрате се земаљској влади у Штајерској са питањем да ли да приме понуђене услуге и сеобу Срба, затим, како да се држе према свима другим Србима којн се у будуће понуде.1 Још није ни стигао одговор од владе, а код заповедника недавно освојене Петриње, Данила Франкола, дође изасланство од 12 српских кнезова пз Турске с понудом, да се преселе на аустријско земљиште, ако нх ћесар остави при њиховим слобоштинама и ако им изда нривилегије. Обећају, да he у горњем случају освојити за Аустрију цело Поуње од Турака, јер с њима држи око 1000 до 1500 ваљаних ратпика. Пославши о овом априла 1596 годпне извештај ратном савету предложи Франкол, да се изасланству подари какав поклон.'1 2 Почетком јула бавно се и барон Херберштајн у Петрпњи. Под његовпм заповедннштвом је било 6000 војника, с којима је иредузео да онколи Костајницу. Пред сам полазак војске дође Херберштајну један фино одевеп човек као изасланпк поунских Срба. Исти донесе писмо, иотписано од Радосава, бискупа поунске крајине и осталих главнијнх људи сриских, као војводе хМилоша. кнеза Дојчина, кнеза Рајака, Богдан аге, кнеза Вранеша и других, а управљено надвојводи Фердинанду. У писму изјављују Срби радост што долази аустријска војска, обећаваЈу, да ће и онп прнстати уз Аустријанце, али траже од Фердинанда, да им у папред зајемчи права и одреди један или два од оних 70 пустпх градова, којн леже између Уне и Купе, да их могу поново саградити и населити.3 Барон Херберштајн пошље 6 јула ово писмо надвојводи Фердннапду и нзда у исти мах позив на Србе, да му цомогну у његовом подузећу нротив Турака.4 Ово учини и надвојвода Фердпнанд у свом прогласу на српски народ украј Уне од 10 јула, обећавајући им у том прогласу внше пего што су они тражили.5 Међутим ироглас овај није затекао Херберштајна у Петрињи. Сједињен са вој1 Croatica за год. 1596 инд. сгр. 26. 2 Croatica 1. с. стр, 142. 3 Ову молбу поунских Срба штампао је пок. Лопашић у немачком савременом преводу о. с. књ. I. стр. 214. Лопашпћ није знао за њен оригинал. Ла сам нашао и оригинал те молбе на hy га публиковати у својој збирци „Monumenta C.yrillica.“ 4 Лоиашић, о. с. стр. 215. 5 Лопашић, о. с. стр. 217.