Дело

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ И СЛАВОНИЈУ 341 ствари на руци и молбу своју пснавља у мају и августу те године.1 С друге стране почне гроф Франкопан да гони гомирске Србс на послушност. Као у Славонији Херберштајн, тако се и овде главни заповедник хрватске гранпце барон Ленковић заузе за досељенпке, те 8. маја 1601. замоли надвојводу, да забрани Франкопану узне.миривати Србе.'1 2 3 Надвојвода се одазове овој молби те 24. маја наложи Франкопану, да не дира у Србе, јер иначе овп могу да оду натраг у Турску. У исти мах напише једно ппсмо Србима п обећа им своју заштиту/5 На ово предложи Франкопан надвојводи, да Србе или подложи њему или да их са његова имања Гомирја некуд на друго место пресели.4 Но надвојвода донесе решење, да се Срби не могу подложити ни Зрињскоме ни Франкопану, јер пм је при сеоби из Турске дато обећање, да ће бити слободни као п остали ускоцћ.5 Узнемиравање од стране Зрпњског и Франкопана нагони Србе, да потраже заштиту аустријских власти. Војводе, харамбаше, четовође, у опште сви Срби у Гомирју, на броју њих 300, напишу молбу крањским сталежима и потуже се на Зрињског и Франкопана, што исти поступају према њима као према својим кметовима. Они су дошли овамо на обећање барона Ленковпћа, да ће добпти за насељење места Врбовско, Гомирје, Моравицу и Каменско. Надали су се да ће им овде бити боље, јер ће бити међу хришћанима, но нису нн код хришћана нашли заштите. Имање, које су собом донели, већ су потрошили, те сад трпе глад н невољу. Моле крањску владу, да им помогне и да пх заштпти. Молбу ову однели су у Крањску изасланици гомирских Срба, Вујица Ковач и Милисав Барјактар.6 У оно време било је становништво Хрватске и Славоније веома проређено. Срби у Гомирју представљали су при доласку своме већ велику множину, те обе властеоске фамилије, Зрињски п Франкопан, не могоше се лако одрећи жеље, да Србе потчине под своју власт. Мада им је одрешито речено, да је ерпскпм досељеницима зајемчена слобода још пре сеобе те да се пе могу никоме подложити, грофовп ипак не престају да до1 Ooatica, стр. 103 и 155. 2 Лопашић, стр. 294. 3 о. с. стр. 295. 4 O’oatica, стр. 222. 6 Лопашић стр. 296. Лопашић, о. с, стр. 306.