Дело

400 Д Е Л 0 исто тако згодно доћи под натписом „Драмеко комађе*4 Dramatic pieces — будући, ма да чисто лирски у изразу, увек драмскп у прпнцппу; разнн изрази разних лпца; не моји.“ Значајно мгашвење, само захтева извесну ннтерпретацпју због завршетка. Тим завршетком Браунпнг очевндно каже да те његове лирске песме нису, као што се обично схваћа, израз, непосреднп израз његових осећаја, но да је он према њима онако објективан, незапнтересован као драмски писац према радњн н шчностима своје драме. То јест: Он замишља једпу драмску ситуацију и онда у тој ситуацији иушта замишљену лпчност да изрази своје осећаје. Тим су се средством но на други начин и други песници служили не само у романси и балади, но и у чисто лирској песми. Има тога п у Хајнеа, и ако он много чешће кад уопште употреби безличап тон, приповеда какву жалосну трагедпју „снротог IIepew п слнчно. При том свзч'де ту ми чујемо Хајнеа, п најзад само нас он и ннтересује, а не његов незнани Пера. Код Браунинга је друкчије. Ми заиста у тим песмама не слушамо Браунинга, но његове незнане личности. Ту чујемо прво сретног л.убавипка који иде на ноћни састанак својо.ј драгој (Meeting at niglit), ту тешко несретног мужа коме је млада жена умрла (Evelyne Норе); ту мужа који се у првој години брака споречкао са својом женом на гори од нестриљења да се с њом измирп (А Lover’s Quarrel), ту чујемо последњу реч женину, есенцију њене душе (Woman’s last \vnrd); ту у бескрајно финим нијансама чујемо осећаје једне жене која се разишла са својим мужем (James Lee’s Wife); ту чежњпву стрепњу човека који ће видети своју драгу „кроз три данаи (In three Days); ту осл>гшкујемо љубавни састанак мећу рушевинама старог краљевског замка (Love among Ruins). И сваком од тих осећаја, у најразновреннјим ситуацијама Браунинг налази непосредан, жпв израз, тако њему својствен као да је све то он доживео. Дожпвео и јесте својом уметничком душом и ако разуме се није могао све то реално, у животу искусити. Но то за правог уметнпка и није први услов, као шго се чешће каже. Има гинарни, замишљени, чисто душевни доживљај правог уметника могу имати јачу силу, бити уметнички реалнпји но не знам како реални доживљајн ког неуметника. Уметници, тако и песнпци који су способни да црпу само из свог реалног живота из свог искуства далеко су од величпне.