Дело

П Л А В И 4L1 Али је Гжимали било суђено да за своју доброту и пожртвовање добија плодове горке као пелен, тврде и тешке као камење. Габриња је каткад кипела од једа и жалости; уздржавала се колико је год могла, да снаху не увреди, да је не дирне. Што се ова кућа није потпуно претворила у пакао — то је заслуга само њене тактичности п одмерености. Снаси је импоновала њена мирноћа и озбиљност много више него нежност мужевља, И то је одржавало равнотежу. У тренутку између мужа и жене Габрпела се није никад ниједном речју мешала, па зато и сада брзо устаде од стола и уклони се. Овај је неми протест увек утицао на ђудљиву жену. Габриела чу како јој се глас утиша и бујпца прекора усахну; затим се закашља, бацн виљушку на тањпр и затвори се у своју собу. . Гжимала је ходао мало по трпезарији — а затим, умирен, само мало сетнији, дође сестри. Седе у углу, у засенку, поседе мало, па рече: — Читај мп штогод, Габриња! Нешто лепо — песме, ако хоћеш! Још ми се не спава. Она склони рачунску књигу, пружи се полици и дохвати једну стару књигу, па тихо поче читати, Лампа је бацала златне искрице на њену косу, а зраци су се преламали на њеним тужним цртама. Знала је на памет тај епос, толико су га пута читали у то исто доба, када је у кући била дубока тишина, све спавало, а само они двоје бдели. Толико су јој пута долазиле па ум те речи, кад је гледала, како јој се брат непрестано бори. Па ипак та је песма увек за њих била нова, увек лепа. Из свога угла Гжимала је, занесен и мало окрепљен, мицао устима за сестром: •Јастреб чу њихове претње и слепо поверова Да ће Бедуина у пустињи заробити, II у потеру за мном удари крилима, 'Грппут црним венцем зави моју главу. Клонуле црте његове оживеше, а очи су му све више блистале: Ja јурим, не зпам за страх, Стене, с пута! јастребовн, с пута! —