Дело

48 Д Е Л 0 — Cpeha је, што закони ту ствар друкчије гледају и разбојништво зову разбојништвом. — II ја тако називам. Ово је било врло дрско разбојништво, и ја бих први осудио и казнио! Па ппак, ни суд, ни казна не може уверити масу, која свакој власти износи за углед и пример прву, која је била на свету, родитељску власт. — Ви идете далеко, господине. Споменућу само то, да је од двојице синова првога оца један био братоубица. Родитељска власт, дакле, није много помогла, н морала је, пошто пото, добити други облик. Сигурно је, да је ја нећу ускрснути због два разбојника, који су ме данас наиали сигурно зато, што им мој настојник није допустио да краду моја добра и чине друге злоупотребе. Непознати је оборио главу и чинио се да размишља. — Неће она ускрснути! — рече после мале почивке још тпшим и тужнијим гласом. — II многе друге ствари, које су рђавн људи уништили неће ускрснути. То су снови, нли боље привиђења. Свет би био и сувише леп. — Ви се, господине, сигурно занимате социјалним пптањима? — рече кнез тоном, као да је говорпо: „Ви сте неки сиромашак.“ — Сигурно немате ништа. Таким се људима увек чини да је свет поприште неправде, насиља и експлоатације... наравно дотле, док сами штогод не стеку, јер тада прилазе застави консерватизма. — Није сасвим тако као што говорите, кнеже. Ја нисам социолог. Власт ценим и поштујем, и не мислим бунити свет, и ако, као што сте погодили, немам ништа нити ћу икад имати. То ми не смета да жалнм за великим, несталим стварнма н малим и сиромашним људима, који из дана у дан све ниже падају духовно због материјалне нропасти, и који немају ни од куда, не само помоћи, него ни сажаљења! — Ти су људи, несумњиво, то и заслужили. — Извините, кнеже. Рекли сте: „људи који ништа немају не могу критиковати оне којн нешто имају, јер нису позналн власт.“ Онда, како можете ви говорити о сиромашнима, малим, морално и материјално пропалим људима, кад сами нисте ннкад позналн нп сиротињу, ни понижење, ни руине духовне и имовне? Моји снови о власти су привиђење, ваш суд о сиромашним људима је суд слепога о бојама Ви се мрштите: можда сам своју мисао и сувише јасно изразио