Дело

58 Д Е Л 0 ниле у престоници, па се враћају кућама! То ће бити први намерници, на које ћу наићп после растанка са поштоношом! Алп одмах посумњах, да у Цајибама има човека који носи „кековско“ одело, јер сам знао да је то забрањено Маврићанима, а допуштено само странцима, занатлијама и чиновницима. Загледав се боље у ону двојицу и уочивши боље начин кретања онога плећоње у „тесним хаљинама“ (како Маврићани и друкчије зову јевропску ношњу) посумњах да Ои могао бити он главом... мој чича! Срце ми поче луиати. Је ли могућан такав случај!? Јест, он је, светога ми Кама! Оно је његова главурда на широком трупу готово без врата, — он онако мигољи раменима у ходу и несигурно корача! Скочим с бедевије. Њих двојица похиташе к мени. Кад се сукобисмо, застадосмо без речи. Беху Араб и Пух, овај у господеком маврићанском оделу. Ја загрлих чичу, а он ме притиште на груди. Пошто се раздвојисмо, он сав црвеп и трепетан, рече: — Бештијо Даламарска, куда те ђаво носи!? Па изврати главу и стаде трљатп длане. Ја га посматрах. Беше исти ваздашњи. На њему изношене, а као вилама набацане хаљиое. Црнп дугачки и танки бркови, један се узвио, а други повио. Само што му коса око ушију и кесерак беху већ проседи. — Добро дошао! рече ми Жожи Пух, пружајућп ми руку. Беше старији од Араба, али ванредно добро одржан, пун, румен, глатких образа. Пољубих се и с њим, па запитах: — Молим те, је ли ово случај што вас двојица наиђосте? — Није, брате, него дознадосмо од поштоноше Ожобпне да долазиш! Да је само нами двојици испричао, не бн нам било криво, и ми бисмо друкчије удесили, али он иснрича сав ваш разговор пред пуним столом људи у великој гостионици, где обично по вечери нас двојица одлазимо, због чега је видиш старац веома узрујан! Ту су били од наших: ој-укбук Плоснло, војетар Јозој, моглов лекар Диго, а од њихових: два Камнка, градски кептен Ђаз-Ђуз, мог’лов ирион (ађутант) Таман и много их још. Доиста је и могл већ дознао, јер је кептен Ђаз-Ђуз одмах устао и отишао. Зато је старац одлучио да те воднмо право онамо, а не к нама, као што би згодније бнло. Бидиш лп само колико је узрујан! Заиста се чича не повраћаше од трзања, али н мене обузе