Дело

66 Д Е Л 0 поче неку руску песму, а за њим сви, осим старца п мене, сложише. Ја већ нисам могао да се држим од сусталости. Бистрн п окретни гостионичар Курјо, који сеђаше према мени, устаде, зађе ми за леђа и усред иеваније, пришапта: — Идите ви, спавајте! Ја ћу вас одвести! Не јављаЈте се никоме! ‘Послушах га и шмугнусмо заједно кроза споредна врата. уза степенице, на горњи бој, где ми отвори једну собу, где се у тињи час свукох и заспах. (Наставиће се) v