Дело

ЗНАЧАЈ НАУКЕ 69 та која нам даје или улева поузданост, уверење. Р>!ад ње (обмане) буде нестало, хоће ли нам остати наде, хоћемо ли и даље остати у добром расположењу за рад? Да бисмо могли истраживати истину, морамо бити независни, посве независни. Тако исто, ако желимо одлучно пословати, ако хоћемо да смо јаки — морамо бити уједињени. То је управо онај мотив, зашто многп страхују испред истине. Они, без сумње, сматрају њу, као узрок своје слабости. Но и поврх тога не треба се плашити од истине, јер она је била и остаје лепа увек. Кад смо, велп Poincare, на овоме месту повели реч 'о истини, онда свакако у првом реду говоримо о научној истини; али ми често пута говоримо и о моралној истини, којој је правичност само једна страна или обележје. Пзгледа зар, по овоме, да злоупотребљујемо речи, да под једним називом подразумевамо две ствари које немају ничег заједничког; да се научна истина. која се може утврдити, не може никако поредити са моралном истином коју морамо осећати. II поврх тога, Poincare вели, не можемо их једну од друге одвојити, јер и они који су за ону прву, научну истину, не могу порицати ни ову другу. Даље наставља: Да бисмо могли доћи до ма које од њих, — морамо одлучно настојати, да нам душа буде потпуно слободна од предрасуда и страсти, морамо бити искрени. Обе ове врсте истине, чим бисмо их открили или познали, доприносе нам подједнаку радост или задовољство. Од онога тренутка, када смо их упознали, и једна и друга сија једнаким сјајем тако, да морамо у њих погледати или испред њих зажмурити. На послетку знамо и то, да нас обе прпвлаче и да обе често пута беже од нас; никад нису сталне, не стоје чврсто; кад бисмо помислили, да смо им се приближили или до њих дошли. уверили бисмо се, да морамо још даље ићи за њима, и онај којн је са њима пошао, осуђен је — да никада нема нити зна за мир. Уз то треба још додати, да они који се плаше од једне нстине, плашиће се, посигурно, и од друге; јер тако чине само они, који се у свима приликама или питањима најрадије поводе за последицама, које су им једина директива. Укратко речено: ми смо за сиајање обе врсте истине, јер нас изазивају подједнаке побуде, да их волимо и за њима тежимо а тако исто и подједнаки разлози, да од њих страхујемо. Ако се, вели даље, нећемо плашити од моралне, онда ћемо још мање од научне истине. II што је најглавније, она неће