Дело

ЗНАЧА.Т НАУКЕ 87 •Ђудскога живота и његове културе, када се сваки поносно и гордељиво називао а т и н с к и м или р и м с к и м грађанином, — па замислимо, шта би, ма који од њих, атињанин или римљанин, одговорио, кад бисмо му као данас моглп рећи, да црвена светлост учини у секунди четири стотине милиона пута милиона треперења. Бесумље можемо поуздано тврдити, да би тим вашим прослављеним претцима тако уверење изгледало, као неко бунцање или крајња глупост, и да се ни један од њих не би одлучио, да такву појаву испита. У данашње, пак, доба нека хипотеза не би нам се могла више учинити апсурдном, јер она нас нагони, да предвиђамо много веће и много мање предмете или тела од оних, која нам наша чула могу показати, и ми одиста не појмимо више оне скрупуле, које су наше претке задржавале и спречавале, да до неких истина дођу и да их открију само стога, што су се тога бојали. А зашто је тако морало бити? Само зато, шта смо видели, како се васиона све више простире у бескрајност, јер звамо, да је само сунце удаљено 150 милиуна километара од наше земље, и да је одстајање најближе непокретне звезде још стотину пута милиуна веће. Свикнути једном на посматрања бескрајно великог, постали смо кадри, да схватимо и бескрајно мале чињенице. Благодарећи такој обуци, која је однеговала наше уобразиље, она је постала јака и издржљива, као што су очи соколове, које сунчева светлост не може да засене. •Јесмо ли били у праву, велп Poincare, кад напред рекосмо, да нам је астрономија даровала ону духовитост, која је кадра да схвати природу; да би нам и наша земља Остала вечно необјашњена, под вечно натмуреним хоризонтом, који би нам скривао звездани свет под својом непровидном и недомашном копреном; да не бисмо од свега ништа друго оставили — до једну несавладљиву ћуд и неиоредак и, непонављајући васиону, да не бисмо никад били у стању да овладамо и потчинимо нрироду у толикој мери, колико смо у томе збиља већ постнгли? Која нам је наука могла бити кериснија од ове? Кад тако говоримо од своје стране, покушајмо да се тренутно задржимо на становишту људи, који цене само практпчну страну науке. Свакако морамо отворено признати, да смо мп врло далеко од тога становишта; напротив, ако се покатшто и днвимо успесима индустрије, то чинимо поглавито зато, што ће