Дело

88 Д Е Л 0 она, ослобођавајући нас од матерпјалних брига, једнога дана дати свима слободно време, када ћемо моћи безбрижно да посматрамо природу. Ми не велимо: наука је корисна зато, што нас учи грађењу махина; напротнв, признајемо и кажемо: ма* хине су корисне. јер ће управо оне, за нас радећи, дати нам једнога дана времена — да још више прионемо науци. Напослетку, неће бити претерано речено, да између оба поменута становншта не постоји никакве несагласностн и да ће човек, ако иде нопут некористољубнва циља, добитп све друго као уздарје. Неком приликом рекао.је Огист Комт, да би било некорисно упуштати се у истраживања супчевих састојака, јер, вели, таква знања не бп била од нпкакве добити за друштво. Зачудо, да је он могао битп тако кратковид!? Зар ннсмо видели тако исто,да је човек помоћу астрономнје прешао од теолошкога гледишта на позитивистичко? Он је већ о томе дао себи рачуна, јер је то бптисало. Али како је могао не знати. да то, на чему још треба пословати, неће бити мање значајно и мање кОрисно по друштво? Физичка астрономија већ је уродила плодом, и она ће нам без сумње донетп обилатију бербу; јер је скорашњег порекла, те је тек сада дошла на ред. Најпре се дошло до познавања сунчеве нрироде, коју-нам хтеде да порече Огпст Комт, позннји оснивач позитивизма. и овде су нађена оваква иста тела, каква се налазе н на нашој планети. која су остала до скора неоиажена, нпр. хелнум, нови гасолики елеменат, који је отприлнке тако исто лак као водоник. То је већ био нрви отнорни доказ против Огиста Комта. Али спектроскопу дугујемо за много значајнију поуку; ои нам открива таква иста материјална тела и у најудаљенијим звездама. Тим поводом могли бисмо се запитати, да нису земаЉски елементн постали ма каквим случајем, који је могао спојити много финије атоме, дауправо из те грађе створи сложенију зграду или творевину, коју хемнчари називају атомом; да му у другим областима васионе, неки другп случајни стпцај, не би могао уградити иосве друге творевнне? Сад већ знамо, да није тако и да не може тако бити, да су закони наше хемије оно исто што су општн прпроднн закони, и да опи немају ништа заједннчког са случајем, коме само имамо да благодаримо за своје рођење нли своју екзистенцију у природи. Али на ово, могао би зар неко рећп: астрономија је дала