Дело

ЗНАЧАЈ BAVKE 89 другим наукама све, шта им је могла дати, и тад, ако нам је небо дало све потребне справе и махине, које нам чине такву олакшицу у ближем познавању земаљске природе, могло би се, без опасности, понова покрити за навек. Да ли још шта дугујемо у одговор на тако питање? На то ћемо рећи само ово. да се и у добу Птоломеј-еву умело правилно размишљати; и тада се мислило — да се све зна, па се ипак све још непрекидно учило и упућивало ширем познавоњу. Звездана тела су огромне лабараторије, необично велнкп лонци и чобање, какве ниједан хемичар не бп могао ни замирлити у својој машти. Тамо владају такве исполинске температуре, какве ми нећемо никада моћи произвестп вештачким путем на нашој планети; за нас је једина незгода, што су та небеска тела јако удаљена од нас; али телескоп ће их зар доцније приближити нашем оку, и тада ћемо сазнати, у каквом се стању тамо находи материја и како се понаша. Каква ће то . бпти огромна срећа за будуће физичаре и хемичаре а каква ли неизмерна добит за науку и њен значај у људској култури! У васионским областима рекли бисмо, да се материја јавља у хиљаду разноврсних облика, почев од необично разређених гасова, који као да привидно граде оне облачне пеге, и које, покатшто, бивају осветљене неком непознатом светлошћу, тајанствена порекла, — па све до оних звезда и нланета, што светле уз бело усијање, које су нам толико приближне, сродне по материјалноме саставу и физичким особинама — па, ипак, толико различне од наше земље. Ко зна, неће ли нас звезде некога дана поучнти нечему у животу; изгледа у први поглед, да би то бно неки бесмисленн сан, за који Poincare отворено признаје, да ни сам не увиђа, како би се могао остварити; али, тада, вели, зар пре сто година хемија звезда није тако исто изгледала као шимера, као бесмислени сан? Но ми ћемо. међутим, управити наш поглед на нешто друго у мање удаљенијој области иосматрања, па ће нам тек преостати приближнији и обилатије испреплетани изгледи навидику. Кад нам је прошлост дала тако много, можемо бити поуздано уверенп, да ће нам будућност још много више дати. Не бисмо, вели Poincare, управо могли веровати, коликоје користи донело људству веровање у астрономију. Кеплер и Тихо Брахе могли су, вели, само од тога живети, што су пренрода-