Дело

Ч Е К А Њ Е 93 снажан, јак п ноносит, да још пркоси, да .још чува шсачува кров у коме има још места за срећу и песму. Али, дознаћу ја шта је теби! Кад ти нећеш да ми кажеш, дознаћу другачије. Не дам ја да ти брннеш. Да те лажу које какве битанге! Не дам! Још сам ја жпв. не дам!.. Ничега се тн не бој!. Само буди весела! Само певај! Да ти знаш како је мени на њиви кад ти певаш!.. И ја тад певам! Па ми дође да играм, да скачем и само да ме не гледају, овако матор бих скакао по њиви! Какав Срета, какви бакрачи! Мангуп је то! Не дам ја тебе за њега. Удаћу ја тебе боље!.. С,утра ћу рећи његовој мајци да те не дам за њега!.. Нећу сутра, данас ћу!.. Одмах ћу!.. па учпни као да ће поћи, али се опет вратп, уздрхтао, горд, као поносит, као да нешто страшно савлађује.... Шта ми је пре било?.. Као да полуде!.. Али, доста је било лудовања!.. Сад треба памети. А што да се удаш за њега?.. Што?.. упнта је, ставши пред њом... Кажи.ми што?!... Ето* још сад се почела несрећа да шири, а шта ће бити кад се венчаш! Да те упропасти!.. Он да те упропасти!.. И с тобом мојумуку!.. Бриге!,. Напоре!.. Толики мој труд!.. Толику моју љубав!.. Па се развика бесно, претећи... Неће!.. Не!.. Не дам ја!.. Не дам!.. До сад ми је бпло тешко за тебе и твоју срећу. До сад. Док те нисам однеговао, подигао; јест. до сад; а сад је срећа ту. ја је впдим, додирујем и не дам јој да оде; не дам да је нико отме, нико!.. Недам!.. Разуми, недам!— ви каше он бесно, машући рукама, као да се с нечим бори, и као да то он савлађује. Па му се чини како његов глас, онако рапав, пригушен, папредује, као да га вцди у ваздуху како се таласа, па се осетн још снажнији и моћнији, те са уздигнутом песницом а ужареним погледом као да стоји пред неком опасношћу, коју са презрењем одбија и побеђује. Стана се збунила и препала. Па дрхтп, а не зна да ли од страха или као. да јој очев говор улива снаге. Не зна ни сама. Тек, не осећа се као до тад, већ сад некако другаче. Па не појима тај осећај, јер га до тад није имала и он је буни али не страши. А он још узбуђен. као да још савлађује и стреса нешто са себе, пљеснувши се по челу, настави: — Јз да те за њега дам!.. Ја!.. на јој се приближп н упита је: — Реци ми дете. -јесам ли ја онда био луд? А?!.. Стана му ништа не одговори већ ћути. Његов говор. ње-