Дело

'286 Д Е Л 0 €а свих страна за евоје нимало тачно гледпште. Г. презвитер С>и боље учпнио. кад би се, место залудничења око овакве науке, потрудио да видп како наши свештенпци. рано обудовљени, жпве у браку, другом п трећем, ако не у браку у Господу, кад му то не даду црквенп законп, а оно у браку по похоти п потреби. Само световњацп овако жпвљење крсте пменом од кога је Св. Писмо хтело да сачува слуге Хрпстове цркве. Ова књпжица, чија је хартија елегантнија од -стила п штампа савременија од гледншта, има 39 страпа п етаје 1 дин. Правна БиблиограФија чланака и књпга у српској књижевностн до краја 1905. год. Средио Гојко Нпкетић. Оддосадањпх покушаја. који једва да су п то били. ово је прва збирка која се с правом може назвати правном бпблиографијом. II по обиму п по сређеностп она нам иоказује с једне стране колпко се примпче псцрпности. а с друге стране колико се овде много труда п знања морало уложити. Од колике ће корпсти бптп ова бпблпографпја српским правницима, који тако мало помоћнпх ередстава имају за своје правничко образовање, не да се ничпм измеритп. Ко зна колико се и времена проведе и труда утроши, док се дође до истинског извора тај ће умети ценити важност библиографије при истраживању истпне п науке у праву. Qui scit ubi seientia. habeuti est proximus! Ова нам библиографпја пружа прилпку да видимо шта смо урадилп на пољу правне науке у току од сто година. Ако п не меримо, већ само бројимо, па ће резултат бпти и сувише лош: са књпгама п свнма могућим чланцима, штампаним по дневним и повременим листовима. не прелазн број 2760! А да мерпмо п горе би било! Још Економпја с фпнансијом (582) и Државно с Административни Правом (411) на број најбоље стоје. п ако су то. највећим делом, чланцп без трајније вредности. мада се покашто наиђе, на велико изненађење, на неки превод чланка илп дела веће вредностп пли на третирање питања, којима данашња сензациона журналистпка не поклања своју пажњу. Из бпблиографије се такође може впдети, шта је у појединим перподама наше новије историје јаче илп слабпје пнтересовало наш образованп свет као u пптање за којп се народ загревао. Ппсало се журно п ради препирке грозничаво преводиле ствари. често без много избора. али за моменат згодне и вредне. Па ппак се тада дало п добрпх стварп трајнпје вредностп. У новпје доба пзгледа да на нас не наилазе псте грознпце. Онима који се тек упознају с правном пауком као п онима који се правнпм пптањпма баве пли и на самој правној науци раде, најтоплије препоручујемо ову књпгу г. Нпкетића. јер нп једнп ни други не могу бити без ње. Библпографију је пздао „Архпв за праве п друштвене науке“, пма 234 стране п стаје само 3 дпнара Vergeltungs-, Rechts- u. Schutzstrafe. Vier Vortrage gehalten von Franz v. List. K. Birkmever, E. Kraepelin u. Tlieodor Lipps. — Четпри чувена крпминалиста, од којпх двојица. Лист и Бпркмајер. представници двеју школа у крпмпналном праву, држалп су у току прошле године предавања у Минхенском Академском Правничком Друштву у којима су изложили, најкраће само, своја учења о бићу злочина и циљу казне. Друштво је сад та предавања штампало у засебпу књпгу „да би било приступачно и ширем кругу“, како само велп у предговору. Сами наслови предавања говоре нам већ u о њпховом гледишту: Лист го-