Дело

ПРВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ 287 населшш у гушћим и ређим колонијама све планинске венце од Истре па до Црнога Мора и до Јеладе. То становништво, Власи и Цинцари, били су важан елеменат у етничком животу Српскога Народа. Њих је у великом броју било у свпма српским државама и они су вршили јак утицај на Србе у развитку њихове материјалне културе, језика итд. Кад су српска племена дошла на Балканско Полуострво, требало је да прође доста времена, док су се они привикли новом терену, новим приликама и новом животу. У новој отаџбини својој они су задржали стару своју илеменску и жупску организацију, и ако је по свој прилици и у том правцу морало у новој постојбини бити по гдешто пзмењено. Кад и како су решени односи њихови према староседиоцима, то није познато. Било је крајева, где је тај однос регулисан брзо и повољно по обе стране; али свакако он није свуда на исти начин и у исто време решен. У опште је то прво доба живота српских племена на Балканском Полуострву врло нејасно. Може се са доста разлога и вероватноће претпоставити, да је први век и но живота српских племена на Балкану прошао у борби и прилагођавању. Свакако су у то доба до Срба стизали гласови о крупнијим догађајима, који су се дешавали у њиховој близини, а и ван Балканског Полуострва. Знали су они шта се догађа у Бугарској и код Авара и за борбу својих саплеменика против превласти аварске, допирали су до њих гласови и са бојишта сараценско-визаптиских, а већ догађаје на Балкану су директно осећали. За то време Византија се трудила да своје односе према свима новим дошљацима уреди и да пх приволи ма и на формално признање византиске врховне власти. Византија је у том погледу успевала, особито после већих политичких и војних успеха на бојном пољу. Тако су по свој прилици и српски кнезовп год.‘ 680, кад је Византија склопила врло повољан мир на тридесет година са Сараценима, похитали да преко својих посланика изјаве своју покорност Византији. Таки су се случајеви већином понављали по свој прилици и после ратних похода, што су их појединивизантиски владаоци предузимали против Словена, који су се били населили на Струми и Вардару. Али је то признавањевизантиске врховне власти било увек само формално и привремено, а живот, државни и национални, особито код племена која су даље ста-