Дело

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 345 После једног тренутка ћутања, Ескје запита: — Домје, хоћете ли остати на ручак? А вн Рије? Домје пристаде. Рије се исночетка извињавао али најпосле иопусти. Собар отвори врата и рече да је Г-ђа Спржер донела јело на сто. Пошто су сви четворо силазили низ степенпце да се врате у трпезарију, Јулија коју су последње Домјеове речн узнемириле, задржа га. — Збиља, запита она, Клара вам задаје бриге? — Да, много, много! Он објаснп да је у јануару месецу те исте године имао прилику да надгледа лечењем сличан случај. Нека млада девојка, проста раденица, ишла је по цео дан у вароши и повредивши само један орган, тако је пала у мршављење и изнуреност да је морала обуставпти рад. — У место да јој приписујем много лекова, настави лекар, ја сам се обавестио о болесници и исповедио је. Дознао сам да је у породици где је предањивала, залудела за сином те породице, једним младим официром који је свршавао сенсирску академију... Она није смела никако да покаже своју нежност и полако је мршавела. — А шта сте урадили? запита Јулија. — Бога ми! Нашао сам офнцира и испричао му ствар. Млада девојка није била ни лепа ни ружна, али је имала двадесет година, а затим у војсци оне нису много захтевајуће. После осам дана моја болесница јахала је на дрвеним коњима на неиљском вашару. За столом је Клара седела на уобичајеном месту, између Рпјеа и свога оца. Ах! колика жива грижа савести беше за Јулију та бледа силуета, тако уважена, готово провидна. Колика грижа савести и једа за Ескјеа! Пре свршетка обеда млада се девојка повуче у своју собу. После неколико тренутака устаде иза стола и Јулија савладана немиром. Није више ту припадала, требала је још једанпут да побуди дете, да придобије њено поуздање и право да говори искрено... У њој је радио квасац самопрегоревања, осети се готовом на све да излечи зло које је учинила. Собу је осветљавала само једна свећа која је стајала на камину. Јулија се приближп кревету и наже се... Клара се нагло окрете, показујући лице збуњено и поквашено сузама, које је она крила познавши г-ђу Сиржер. Дело, књ. 45. 23