Дело

П Л А В И 361 ме је успомена пратила и по суху и по мору? Ви сте их већ заборавили!... Ја се сећам да је ваше срце припадало мени, да је душа ваша мојој с радошћу на сусрет излазила, да су очи ваше у мене гледале с вером, да су ме волели и ваше мисли и уста. Сећам се оних развалина покривених зеленилом, и оног ходника над капијом, и вашег страха, кад сам стао над провалијом, и ваше речи кад сам за срећу молио. За вас је, дакле, она реч била празан звук! а ја сам забава? Мени сте ви испунили срце, припили се за душу, били једино пмање о коме сам се бринуо, које ћу и сада од вас самих бранити. Можда сте и на оно заборавпли, што сам ја још сачувао, на свету медаљицу, ту ситницу коју сам носио на прсима, сматрајући је за веренички знак... Ви ме више не волите кад можете у овом тренутку мислити и говорити о Холши. Габриела се увукла у удубљење крај прозора, наслоннла се на зид и гледала у башту. У очима јој се огледао бол и очајање. — Кад сам напослетку постао слободан од предрасуда и достојан вас, и дошао да потражим своју срећу, ваш ми брат отказује своје пријатељство, а ви своју руку. Гоните ме да одем! Куда? Коме? Ја сам сам, и сав је мој злочин у томе што имам тптулу и имање. Кад бих отишао, зар бих се могао бринутп о томе? Напустићу све и пропашћу потпуно. Зар сам био бољи онда, кад сам срце ваше добио, и зар сам гори сад, зар нисам човек? Бојите се Холше: па ја сам је створио друкчијом! Бојите се мога света: од њега ми је остала само сестра — и она вас воли. Дакле срцу вашем љубав моја није доста, тако сте поносити, не познајете ме, не верујете, немате поуздања! Ви нисте више моја — нисте! Сад стаде поред ње и узе је за руку. Очи су му гореле, а груди се брзо надимале. Осећање је прокрчило путе, па је и њу носило. — Сетпте се наше љубави. Сетите се нашег познанства п нашег зближења, нашег сусрета код професора, оних часова у руинама, под ведрим небом, оних цветпћа мајчпне душице и птпчијих гнезда у пукотинама. Били смо срећни, а затим тако јадни ,једно без другога! А сад је та срећа пред нама, пред нама је заједничка судбина, рад, живот! Зар бисте ми могли* не дати срце, кад је оно било моје? Зар мислите да ћу одустати из тих разлога које сте навели! Ја ћу отићи — кад Дело, књ. 45. 24