Дело

ШК МА ПРПЈАТЕ ЂПЦП 33 Села бих на једпу од тих лађица па се не бих сетнла сухе земље; с лађице бих гледала кад се сунце рађа, и кад залази... У Цариграду, тако се мени чпнн, два сунца има: једно као злато, друго као крв... Два сунца, а оба величанствена. Не знам које је величанственије, које је цар. Оба... Два цара на небу, трећи у Јилдиз-Ћошкп. Трећега сам видела једанпут, два свакн дан гледам, свако јутро, свако вече; а кад гледам, једпо или друго, некад рекнем „величанство“, а некад ћутнм као заливена.. 0 та милосрдна величанства! Њихова круна не обасјава само цара царева, него и цариградске просјаке... Спноћ сам, с моста Валиде-Султан, гледала залазак сунца. 0 како је величанствен, како чаробан! Запад као крв, и море као крв; а својом црвеном буктињом, сунце запали сву анадолску страну, нарочито Скутари. У њему све гори, у пламену су сараји, конаци, куће; и час, па ми'се учини да је ово један од оних чувених цариградских пожара. што није захватпо само једну кућу, једну улицу, .једну махалу, него цело предграђе, цело Скутари. А после ми се учинн да се јавило овако зато што је хтело да накитп, да налицка Босфор, те да личи на момче он, старац. А најпосле ми се учини да је ово једно сунце вечерње, велико, спустпло с неба небројено малих, светлијих од себе, од којпх се засењују очи, и.њима окитимо сваки прозор, свако окно на прозорима, и софама, и џумбама кућа скутарских, конака... Пожар! Све је у пламену! а море, крај анадолске обале, као да је поливено крвљу; по тој крви просуто је мнслим драго камење, па трепери, засењује очи као она небројена сунца с прозора: у тренугку виде се све боје, а свака има своје небројене боје, од најблеђе до најугаситије... Море и Босфор урешени су драгим камењем, а њихову површину синоћ глатку као огледало, јутрос таласаву као власи у Нереида, секу многобројна весла, нарају је шарени каици, пуни онима што, као ја, ћуте, чпја су уста од чуда занемела, и парају је многе лађице, ирепуне, хитрије но што су нреко дан биле, јер им се приближио вечерњи сани, гласнпк одмора. Али гле! Ово сунце у Стамболу, западно, цар вечерњег неба, цар вечери, дивне царпградске вечери, што се полако спушта с неба на земљу, бледи, па и ова доле, на истоку, с нрозора и софа бледе, ишчезавају .једно по једно... II, живот Дело, књ. 45. 3*