Дело

37-i Д E Л 0 шездесетпјех. Ради тога он је написао пет књига против Хрвата. Да се се Хрватом назове, то му ни на крај памети ппје бпло, Јер, понављамо, да је он кога могао мрзити, заиста бп мрзио Хрвате. Али он њпх није мрзно, него оно сјеме, које се за његова живота тек почело сијати у Далмацији и које сада доноси своје жалосне нлодове.

„Да је Томазео могао устати и видјетп, шта се око његова споменика радп, он би се, по прпмјеру Прерадовићева Душана, у свој гроб вратпо. Јер Томазео је мрзио сваку подлост и поносио се овом земљом зато пајппше, што је у њој било карактера. Нпко више у Далмацији нема разлога, да својијем сматра Томазеа и да се нозивље на његова дјела, као ми Срби. Ппак, нашао се начпн, да се иред његовије.м спомеником чују четири говора хрватска, али за рпјеч српску од српскога срца није бпло мјеста.“ II ако су Томазеова дјела била најбоље огледало његове душе и његових ocjehaja, подизање споменика свршено је без икаквог учешћа српскога народа. Тако се онда хтјето. Тако је * то удешено. Све је било удешено, као неке године о подизању сноменнка Качићу у Макарској. Разлика је бнла једнно у томе, што у Шпбенпку иије бпло свађе и тучњаве. Док се овако на једној страни једном културном свечаношћу гушило српско име, није се мировало ни на другпм сгранама. Настављала се радња око унијаћења православнмх Срба, која је ua Приморју отпочела у Врлици. Пз старе загребачке кујине почео се у то доба штамнати неки часопис. Крстили су га Балкан —јединству п братској слози. Намијењен је био сједињењу цркава, или боље прелазу православннх у католичанство. Као нешто једпнствено крајем деветнаестог вијека, заслужује да се оппшу — корице првој свесци. Корица је окићена сликом, која приказује Мајку Божју. Под њом, под сликом, а не под корицама, клече римски папа п један владика. Пред јеванђељем један другоме стпскоше десне руке. С десне види се црква Светога Петра, а с лијеве Свете Софије. Садржина тој првој свесци врло је заннмљива. Особито је била занимљива посланпца босанског надбискупа, који је тада постао панин комесар за сједињење цркава на Балкану. Посланица је писана Србима: браћи од нас вјером растављеној, којпма надбискуп шаље братски поздрав. Овај црнн Балкан био је поплавио Прпморје. Највише