Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 385 странка у два изборништва вањскијех опћина Шибеника-Книна и вањскијех опћина Боке Которске. „Ово је језгра склопљеног изборног компромиса, поред којега народно-политпчки програм српске странке остаје исти досадашњи у свему и према свакоме. „По вољи бирача српскијех у изборништву вањскијех опћпна Шибеника-Кнпна, којој се једногласно придружио српски саборски клуб, за то изборништво као кандидат српске народне странке проглашен је Сава Бјелановић. „Чим опћине бокешке на своме састанку буду означиле свога кандидата и његово име, као кандидата српске народне странке, биће проглашено у нашем листу.“ У броју листа за тим штампан је чланак Пред изборе, који оправдава углављени изборни уговор. У том чланку речено је и ово : „За задњијех осамнаест година, од када смо на Приморју нашем устројили самосталну српску странку, кад би год куцнуо час изборног мегдана, бијаше то за српску странку и навјештај борбе. Жестока је сваког пута била борба, јер је нама било борити се са неравнијем, али не увјек по броју. Борили смо се више пута и против такве моћи, коју ни иретежнији број није могао надвладати. Али ипак у тим пресуднијнм часовнма српска странка јуначки је ступила на поприште, јуначки се увијек борила; те ако и нијесу могли да поберу очекиваног плода, српскп бирачи сваки пут освјетлали су лице и себи и странци. То признање дужни смо нзрећи кад свратимо поглед на ову периоду нашег политичког жпвота. А живот српске странке за све ово вријеме њезина постојања у Далмацији не бијаше друго већ непрекидна и љута борба, у којој се она снажила, а никад малаксала није. „Новијем изборима, који су нам већ на прагу, збива се у животу српске странке и једна замашна новост. Послије толико година идемо и овога пута као Срби на биралиште, да вршимо наше право и нашу дужност, али овога пута не чека нас бој. Између српске странке, и странке, с којом смо се за осамнаест година непрестано борили на изборној пољани, овога пута неће се мегдан дијелити... „Понуда овог уговора дошла нам је од народне хрватске странке, а до српске странке је било да је ирими или одбије. Премда је многијем, ако не свима ioiu од прије познато било