Дело

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ II СЛАВОНИЈУ 397 Неуморно настојање хрватске властеле, да придобије под своју власт бар непривилегисане Србе, покренуло је 1647. године ратни савет, да опет изашље једну комисију, која he оделити привилегисане Србе од приватних. Ово је учињено највише услед молбе Томе Микулића, који би имао највише користп, ако се та деоба пзведе. Но капетап крижевачки барон Галер замоли 31. јуна т. г. ратни савет, да нипошто не дира у славонске Србе, јер ће се ови или побунити или прибећи у Турску. II иначе је то ненравда, вели Галер, да се Срби сад потчине властели, јер је познато, како би изгледала граница, да је пису Срби населили. Ово писмо учини, да је ратни савет одложио за неко време извршење своје намере. Но већ у фебруару 1648. године одређује цар Фердинанд комисију н издаје јој 21. т. м. инструкцију, како ће извести све закључке саборске, који се односе на границу п граничаре. Нарочито мес-то заузимало је међу тим закључцима питање о Србима. Чланови комиспје су били барони Галер и Фрајленштајн и гроф Траутмансдорф. II ако је сачувано прилично вести о раду комисије, доцннја судбина њихових наредаба није позната. Поуздано је само толико, да су Срби у априлу те године поручили комесарима, да ће се радпје вратити Турцима него пристати, да служе властели. Средином 1648. године умре епископ славонских Срба Гаврил Предојевпћ. Жеља свију Срба граничара је била, да на његово место дође Сава Станисављевић, који је недавно дошао из Турске. Тајни и ратни саветници предложе цару Фердинанду, да потврди Саву за владику, али да га уједно упути у Рим, нека и од папе потражи посвету. II покрај нротеста загребачког бискупа Петра Петренића пристане цар на нредлог саветника, п у августу о. г. потврди новог владику.1 После овога паступа опет један кратак перијод без знаменитијих догађаја. Срби у Гомирју, Врбовском и Моравици погодпли се у највећем пријатељству за шуму и пашу на земљишту грофа Франкопана (у Каменском) и потписали ту погодбу 29. јуна 1649, али на две године после тога налазе се ови Срби и са Франкопанима и са Зрињскима у највећој завађн и распри. Размирица њихова, радп земљишта Радиговина и другнх питања, провлачи се опет кроз неколико година и 1 о. с. стр. 277, 279 п 282; Windica 1648. стр. 58.