Дело

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКОЈ И СЛАВОНИЈИ 40® захтеву генералову, али Србп сазову септембра 1658 збор у крижевачкој капетанијн код места Ровишта, на који се скуни око 1000 људи. Дворски ратни савет заповеди Леслије-у, да узме собом неколико официра, да оде с њима лично међу Србе да покуша утишати их. Наскоро се састане опет један збор на истом месту и сад је било око 3000 људи. Смер овог збора је бпо, да изаберу једно посланство, које he директпо цару поднети српска захтевања. Главни захтев био је тај, да се привилегпје, које су добили прп сеоби, прошире на све Србе између Саве и Дунава без разлике, али о осталпм тражбинама нису хтели да се изјасне пред Леслпје-ом п ни пред ким, оснм пред самим царем. Идућег месеца нзвестп Леслпје, ратни савет, да се Срби педаду никако одговорптп од намере, да поднесу самом цару своја гравамина и саветује, да цар не потврди привилегије п не испуни жеље бунтовнпчкпх Срба. Ни у новембру ннсу се билн Србп смирили, те извештајп пограничких заиоведника о српскпм зборовима узнемиравали су и даље ратни савет, који је најживље настојао, да стпша узрујане граничаре.1 Тек се у децембру сталожиле мало страсти, кад се српско изасланство већ налазило на путу у Беч, да пред царем изрече правн узрок побуне и да му поднесе своја правила. Ратни савет увпђајући све опасне последице, које могу наступпти, ако се Срби не задовоље, изради у фебруару 1659 потврду српских привилегија. Знајући међутим, да је за леђпма побуњеннка ста.јао епископ срнскп Сава Станиславић, изађе одратног савета опомена епископу, да другп пут не дође до оваких појава. Уједно је одређена једна комисија, да исппта остала гравамина српска. Појединости о тој комиспји нису познате, али се из сачуваних докумената види, да је пред њом епископ Сава мушки бранио народ н привилегије српске.1 2 У току ове године решено је и питање, где да се населе усорачки Србн, ати то решење није донела комисија. Чптаву зиму од 1658 на 1659. г. ировели су ови Срби у Гацком, Брлогу и Брињу, борећи се са оскудицом у хранн, и не знајућн где ће им бити стално седиште. Марва њихова, коју су собом дотерали из Турске, налазила се код Карлобага и једна турска чета упадне децембра 1658 на аустрпјску гранпц.у да отме ту 1 Windiea за 1658 стр. 71, 81, 81, 90, 91, 93 п 100. 2 о. с. за 1659 стр. 6. 7, 8, 29 п 59.