Дело

20 фамилија усорачких Срба те пребегну на млетачко земљпште, али се у октобру 1677. године врате натраг. Исто се тако побунили Срби у Бојаннцима, но и они се набрзо стишају.1 За незадовољство сриско било је и у Хрватској н у Славонији доста разлога. На славонској границн су се два заповедника нарочито истицала у непоштовању српских привилегија. Ти заповедници. пванићски пуковник Пван Рудолф Штадл и капетан крпжевачкп гроф Траутмансдорф, изазваше врховног заповедника славонске границе грофа Лудвига de Sonches, да их оптужи пред ратннм саветом због њиховог поступања према Србима. На ту онтужбу, нослату маја 1679. г. одговоре оптуженици јула те године, да Србп могу постати оиасни, ако им се попусти. Српска народност је душевно надмоћнија од Хрвата п привилегије српске ће само то учинити, да ће се Срби осилити и потиснути Хрвате. Ратни савет се сложи са овим мпшљењем те није чинио нпкакве даље кораке против горњпх зановедника.У деветом деценију 17. века ночиње опет рад на досељавању Срба из Турске. Премај.едном писму грофа Николе Ердедира од 27. марта 1680. преселио је војвода Брадић тих дана 120 Срба из Турске на аустријско земљиште. Алп кад Турци страдаше под Бечом г. 1683. постаде кретање Срба у Турској живље. У октобру 1683. јавише многи Срби грофу Штрасолду да хоће да се иреселе пз Турске. Јула месеца идуће године добио је херцег Лотрнншкп вест из Горњег Карловца, да Срби у Боснн моле помоћ па ће нх велшш број нрећи на ауетријско земљиште. Ова сеоба је ночетком 1685 спроведена, те ратни савет одреди досељеницима јуна т. г. помоћ у храни, а у јулу изда цар иривилегију за нове досељенике „Хришћане и Раце.;!“ На границп Хрватске и Славоније појављивали се често пута страни виши свештенпцн п калуђери српски. Многе од њих слао је пећскн патријарх као своје егзархе, али за неке се не зна од куд су дошли и шта им је био смер. Егзарси патријархови су поучавали свет у иравослављу и одвраћали га од уннје. Тако је 1659. одмах после насилничке смрти патријарха пећског Гаврила наследнпк његов Максим послао у Сла1 Croatica за 1675 стр. 22 н за 1677 стр. 59. 2 Лопашић II, стр. 367. 3 о. с. стр. 368: Croatica за 1683. стр. 38 п за 1685 стр. 25 и 28: \Vln<lica за 1684 стр. 59.