Дело

422 Д Е Л 0 Г 0 Д II Н Е | Од укупног из-TTTiji-pi B03R Д0Л93И д ‘ процената на > А.-Угарску На све остале државе процената 1897 49,164.079 87 86% 12-14% 1898 50,981.901 89 46 „ 10 54 „ 1899 54,748.842 83 26 „ 16-74 „ 1900 56,584.701 85‘06 „ 14-94 „ 1901 55,612.567 84-66 „ 15-34 „ 1902 57,541.380 79-78 „ 20-22 „ 1903 51,324.514 85 55 „ 14 45 „ 1904 55.351.227 89 06 „ 10 94 „ 1905 64,712.406 89-88 „ 1012 „ 1906 30.032.477 41*96 „ 58 04 „ Далеко бп uac одвело, кад би се упустили да аналитичкп прегледамо и поједпне важније пропзводе, којн су упућивани у прошлој години на страна тржишта, а ранпјих годнна су се заустављалп на Бечком и Нештанском. У осталом то смо видели већ. кад смо шзнели иодатке о обрту наше извозне трговине, са поједнним државама. Са ово неколико цртица, ипак се има доста јасна слика нашега извоза, јер су п у самој нубликацији јасно истакнутп сви важнији моменти, којима се прошлогодншњп извоз разликује од извоза свпју раннјих годпна. Најновија статистнчка публнкација Царинске Управе заслужује, да јој се обрати нарочита пажња, и ми је препоручујемо нашпм чптаоцима. (1Т) III Cnojbiia тргоЋина наша у 1907. годинн (ирема аванпчвпм подацима) У периоду од 1894. до 1905. год. закључно, дакле за 12 уговорних година, просечна вредност нашег годишњег извоза износила је 59 милиуна динара. Од тога је долазило на саму Аустро-Угарску 51 милиун, што чини 86,5% од целокуиног пзвоза. Према томе, све остале државе учествовале су у нашем извозу са 13,5%. Ових 13,5% били су распоређени овако: На Немачку 5,63%, на Турску 2,97%, на Румунију 1,41%, на Бугарску 1,28%. Све остале државе учествовале су с процентом од 0,64 до 0,01%.