Дело

230 Д Е Л 0 тим даље редом остали. Напред је ћатиб са тефтерима и с калемом. И Тефтиш-ага има своје тефтере. На питање: јесу ли ту сва деца? одговара кнез Симо да су сва, по Тефтиш-агиним тефтерима. Само је једно боно, на постељи иједно је у збегу, са матером. Пошто су се уверили п о једном и о другом, настаје прозивка и лекарски преглед. Не одвајају пх оком, но по реду како тевтери кажу. „— Мара Локсимова, дијете Јован“, започпње странп глас ћатибов. Дете је слабо, од сухе болести, која је већ два брата, пре њега, исцедила и сломила. Ћатиб отписује, а мати грли своје боно чедо и стискајући га у наручју, бега у гомилу. Јока Стојанова већ је „лошпје“ среће; њен је Јосим здрав и прав као борић. Оп ће право у ич-оглане, да носи зелен ћурак; да се кити жеженим златом. п алмазом и топазом; да светли као сунчевић, и да алали дан кад га је срело око Даут-агино. Мати грца у сузама како јој је дете немоћно и слабачко; али не помаже: царев је! Пандури отимају дете и од несрећног оца и од јадне матере. Долазе на ред Роса Ристова и детић Станко. Здраво дете, одвојило од свих осталих. „— Ако разбираш, ето то је што је још остало у Ристовића кући. Та снаха и то дијете.“ Тако кнез Симо обавештава Ибиш-агу. А овога као да заболи судбнна несрећне куће и овога детића. Роса не пушта лако од себе своје сироче. Без њега бн се угасила кућа Ристовпћа. Треба оно да заоре бразду тамо где је бабова рука не дочела, да му се зазелене њнве, те да плаћа цару царево и Богу божје! Грех је узиматп га баш онда кад је стало на снагу, а грех је тежак свакој вери. Роса даје у замену све: и три ниске цекина, што јој је још претекло, п оружје златом оковано. Нудп у откуп и себе: здрава је, лепа, млада; нудп се за харем, или за пазар, или за измет; да буде слуга слузи. Ако јој га отму, она ће поћи за њпм, хранећи се једом и појећи се сузама. Доспеће и до царског престола да измоли пород. Докле она тако замаује и дуљи, лудује и махнита, у Ибиша . се све више буди сећање крвне везе. На јаде Росине њему се