Дело

434 Д Е Л 0 teile; Die vaterrechtliche Ehe; Die Stundenehe (овдје писац успоређује живот Јапанаца са женидбом и удајом у сјеверној Далмацијп): Uranier und Urninden: Mecanische Mittel zur Befriedigung des Geschlechttriebes: Erotik in Bild\verken; Schlusswort, a као додатак има поглавље: Der Fuchskult. Књпга је писана познатом вјештпном Краусовом, да јој је сувпшна наша препорука. Dr. А. М. Geschichte der offentichen Sittlichkeit in Russland. Von Bernh. Stern. Berlin, 1907. Стр. 502, вел. 8°. Цијепа 7 марака. У пошљедње вријеме наука је у велике прегнула. да пспптује п проучава и у најмањпм потанкостима п тако званпм тајнама људски живот свију народа п племена. Књпга Штернова, која је само први дпо цпјелог дјела, пзносп на.м многе до сада непознате појаве пз жпвота у Руспји. У овом првом дијелу писац пише о култури и о сујевјерју: о цркви, клеру II вјерскпм сектама; о рускпм тјелееннм п душевним теретпма: о руским забавама п баловима. Књпга пма двадесет п девет слпка пз руског живота п пз руске историје. Hehe бити на одмет ни нама Србима, да се по тој књпзи боље упознамо н са том врстп жпвота рускога народа. Dr. А. М. Споменик XLV Српске Краљевске Академпје ГДругп разред, 38) доноси заслужан рад господпна Владана Јовановића: Библиографпју српско-хрватске драмске књпжевности. У тренутку кад се с толико труда у Српском Семинару, на Унпверзитету, радп око прикупљања грађе за потпуну, општу бпблпографију српске књпжевностп — свакп је овакав рад добро дошао. li заслуга г. Јовановнћа је тпм већа што је овакав рад од несумњиве користп и за само позорпште. 'Гребало је само тачноЈназначптн датумДјкад се престало са бележењем дела која су се јавпла после 1904. год. Занатске школе у Швајцарсној, од Мил. А. Костпћа, професора. Београд, 1907. — Овај рад г. Костићев био је већ изишао једном у „Просветном Гласнпку“ (свеска за август. 1907.), а сад је одатле у засебну књижицу оштампан. Предмет је те књижице, као што се из самог наслова види: уређење занатских школа у Швајцарској. Разноврсност и стуручност тпх школа свакако ће заниматп п многе од нас у Србији. Позоришне игре, Београд Ј907. Сам избор стварп у овој књизп, као и разноврсност њпхова, показује нам вољу п оданост _к иослу, који ни.је баш тако лак. Да поменем драму „П р в п к орак“. Ништа срећније нпје се могло изабрати за средпну из које је п потекао овакав .један иревод. Млада учитељица. доопја у забачепом руском селу место. Пуна воље, идеала, жеље да се сва посвети просвећпвању „деце мрака". по зими долази на своју нову дужност. Све оне тешкоће, које једну неискусну женску збпља сусрећу па сваком кораку у животу, у њиховом тешком учптељск. нозиву, оцртане су онако какве су у пстпнп. Кмет, певаљалац, ауторитетом своје власти, хоће да изиште слепу послушност пепскусне учитељице. Ћата којп вели: — цевелизацпје овде нема никакве, самп су зверови унаоколо, чак нпкакве пмансипације не знају, — препоручује јој лектиру: „Црна жена“, „Опасна тежња нрвнх етрзстн“ п вели: „Такве књиге кад узмеш, сву ноћ не можеш да се отмеш". Борба за животне иампрнице, борба са околђвом и незнањем, разочарења. Насртања певаља-