Дело

о УАВЕТПОЈ МИС.ЈИ СВ. САВЕ 1L тако јак и код сувременика владалаца и властеле и код њихових потомака. А да је Св. Сава сам желео да утиче на овај ра'д доцнијих поколења, имамо и аутентичан доказ у његовим речима, које је написао у једном свом књижевном раду, који до душе до данас није пронађен, али који је архиепископу Никодиму био познат и који у предговору на свом типику вели ово: а нађосмо међу светим његовим (Савиним) речима које нам оставп као утеху: „Молим вас, који ћете после мене доћи, да оно, што ја не доврших маловременога рада живота ви испуните“. Ту тако јасно израђену жељу Св. Саве можемо назвати заветном жељом његовом, а мисао о ономе, што је он почео радити, чему је темељ положио и што потомство треба да испуни, сматраћемо као заветну мисао Св. Саве. Та је мисао дакле: да рад на просвети и култури ствара погодбе за спас, одржање и напредак народа. Тај утицај рада Св. Саве на развиће српске црквене архитектуре је необично јак, и ма да је велики део података о томе загубљен или уништен, ипак имамо доста података из сачуваних бибграфија појединих владалаца и других црквених поглавара из доба Немањића, који нам казују с каквим пиететом и побожношћу приступају испуњењу заветне жеље Св. Саве, подизању какве црквене грађевине, знак да је Св. Сава не само био иницијатор, него да је и код потомака умео да улије и побожности и воље да извршују његове налоге. Од многобројних цитата примера ради навешћу само неколико. Тако нпр. архиепископ Данило у „Животу краљева и архиепископа српских“ наводи: „Овај благочестиви краљ Владислав од темеља подиже божанствену цркву у име Спасово названу Милешева, где положи тело великог Архијереја Христова Саве". Ова је грађевина изведена у стилу византијском. Или: - ..И стаде зидати краљица Јелена (мајка краља Милутина) цркву у име Пресвете Богородице празника Благовештенија у месту званом Градац, трудећн се и сама око тога и не имајући покоја ни дању ни ноћу, само да би са успехом свршила тако дело“, па затим: „и самајош за живота свога испуни дом ове Пресвете сваком по-