Дело

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ (1880—1890) Успомене једног исе/неника Са левкадског превео с. м (Наставак) VIII Носело у двору За мог’лом нзиде његов таст. Пелун Камик (најмлађп од шест одраслих Камида) који је отворпо поменута враташца, сагну се и стаде вирити кроз кључаницу, па наслони ухо, па све тако. За то време у дворницп је владала мртва типшна, али Камик даде руком неки знак, на што настаде шевељење, жагор, смех. — „Французи“ се одмах окупнше око најглавнпјег Француза, председника мипистарства, ојвоја Вишнога. У оно време било је свега шест мавритскнх велнкаша у Јаминп, које зваху Французима, зато што су се школовали у Француској н увек међу собом „парлирали“. То су билп: председнпк минпстарства, министар спољних, његов секрстар, два нрпона и секретар Великога Суда. Дакле: Вишни, Шкајо Њадора, Жолиби Камик, Натан Киклић, Бакп Фпфиму. Минпстар финансија мало је натуцао у томејезику. Војнп мпнистар, ојвој Пај Лија, преклони главу па сместа слатко зарка. За чудо, што је тај здравп, снажни, старац могао у свако доба, на сваком месту и иоложају, заспати. Председник Великога Суда, стари, гојазни ојвој Натан Киклић, најбогатији човек у Маврптанији, спусти свој шарепи чпбук међу колена, скрсти мишпце над трбухом, као да се спрема на