Дело

ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА 11б значи рат. Међу тим Русија живи у миру с Портом и хоће тако да остане. Природно је онда што Русија износи нове предлоге о реформн — где су најважније две тачке: реформа правосуђа и жандармерије. II једном и другом предлогу осигуран је успех, јер су све силе скоро пристале. Аустрија се није противила да све силе узму учешћа у реформама а не само она и Руснја, а Енглеска је већ напустила свој предлог о гувернеру н смањивању турске војске у Маћедонији. Ускоро ће бити постигнут потпун споразум између свију вел. сила, како се Извољски нада, Европски концерат вел. сила, који је до сада Русију увек ометао на Балкану неће је овога пута омести. Он је њу ометао онда када је држао да Русија хоће да задовољи своје себичне интересе. Овога пута цео свет је уверен да Руеија нема себичних циљева, но циљеве европског мира и добра балканског народа! II Немачка најтоплије помаже овај руски пројекат, а Италија и Француска су још одмах пристале. Да ће пак и балкански Словени прихватити руски предлог доказ су му многобројне честитке са разних митинга у Бугарској, од којих помиње као најкарастеристичнији онај у Ћустендилу на граници Маћедоније! Завршујући свој говор Пзвољскн се обратио балканским народима. Он верује да ће Хришћани у Маћедонији разумети: да их Русија помаже свим силама али да опет за то они не могу од ње тражитп да предузима оно што би је одвело у рат. Русија сада, у првом реду, треба мира да се окрепи, оснажи, да подигне снагу истрошену у носледњем рату. С тога Русија ирема блиском Истоку, сада, мора водити политику здравог егоизма, који ће бити користан и балканским народима. Они у Русији гледају свог природног заштитника те за то н њима треба напредна снажна Руси.ја! Здрав егоизам не косп се с националном политиком и он је у овим историјским тренуцима свестна и неоспорна потреба руског народа. Говор министра Извољског изазвао је одобравање на свима странама — и на левици и десници. Одмах за тим јавило се дванаест говорннка. Међу њима најзначајнији је Миљуков, професор Универзитета, вођ највеће оиозиционе групе — кадетске странке. Миљуков је међу посланицнма Думе и најпозванији ^био у дебати о Маћедонији. Он познаје балканске прилике а