Дело

128 Д Е Л 0 Психотератија, нова медецинска метода, учи нас шта више> да неке болести ишчезавају, као чаролијом однесене, под утицајем стално понављаних сугестија. Изменимо сугестије, смањимо своју упечатљивост према тегобним сугестијама, а будимо примљивији према добротворним сугестијама. Тако ћемо преиначити своје биће, свој живот. Алхемичари су сањали о преобраћању метала. Неуморном ревношћу тражили су они средства да претворе гвожђе и бакар у злато и да изваде из злата еликсир дуга живота. Колико нам важнији изгледа преображај наших осећаја и осећања! Атоје, према свему судећи, могућно. Вежбајући се у томе, човек би ностао господарем спољних случајева. У догађајима који се дешавају, важан је њихов одјек у нашој свести. Допуштајући да чињенице делају само у границама заповести нашега ја, ми ћемо постати господари нашега живота. Ова промена није увек касна. Ништа истинитије. Кад би било друкше, педагогија би била најноузданија наука, а наука о срећи била би пуна непогрешних догми. Срећни људи би се производили као часници Академија. Ну срећа би тада, нудећи се без напрезања, изгубила од своје дражи. * Да би сугестија успешно делала, потребна је метода, потребна је духовна дпсциплина. Време пије далеко, када ће се поимати да њени први корацн почињу са недагогијом и да васпитна наука има задаћу да оцрта прве њене стазе. Старајући се о срећи поверене јој омладине, педагогија ће се потрудити да улије младим душама сугестије о правој вредности богатства, частољубља, славољубља, па и саме среће. Образовање моралне личности, вели се, циљ је васпитне науке. Образовање срећне личности биће, без сумње, циљ најскорије педагогије. Ради утеха моралиста, додајмо: да ће наука о срећи бити у суштини морална. С француског П. М. Илић.