Дело

БЕЛЕШКЕ Belgrad unter des Regierung Kaiser Karl VI (1717—1739) von Theodor Ritter von Stefanović — Vilovsky, Wien 1908. (Београд за владе цара Карла VI од 1717—1739, од Тодора Стефановпћа Виловског). У издањима „друштва за новију историју Аустрије" изашао је овај рад г. Виловског рађен на „основу архпвалне грађе и других извора“. Нема сумње да ће ово делце г. Виловског интересовати сваког образованог човека у Србији. За историју Београда нарочито је важно ово доба, — јер је један део Београда добио баш онда свој тип. Мислимо на град београдски, који п сада још има онај типични облик који су му Аустријанцп дали утврђујући га, подпжући нова утврђења и стварајућп два дела вароши, — дунавску (немачку) и српску (савску). Кога дакле буде пнтересовало како ,је још тада постао распоред Београда, како се Београд развијао тај ће моратп консултирати ово интересантно делце г. Виловског. Али ће без сумње и друга страна ове монографије интересовати читаоца. То је онај културни рад Аустријанаца да од источњачке вароши подигну европску. Доиста су Азгстријанци хтели да унесу културу у Београд, да од њега учине културну варош, али разуме се — аустријску културну варош. Отуда на првом месту: подизање касарни, јер је Београд требао да буде најважнпја стратегпјска тачка на југу царевпне; за тим — оно што неминовно прати „аустрпјску културу“ подпзање католичкпх манастира и цркава, па тек у трећем су реду долазиле правне културне тековине. Разуме се да је све то пратпла и — колонпзацпја, те тако већ у Београд имамо прву немачку колонију, Карстан, онде где је данас Палилула, по мишљењу г. Виловског. С тога што је г. Виловски изгубпо из вида, да је то „аустрпјскз култура“ била, он је и преценио значај културног рада Аустрпјанаца. Јер баш на протпв у Србији којом су они владали тада, аустрпјска владавина није оставила никаквпх леппх успомена, нитп пкаквпх културних трагова (не тековина!) те је народ са свим заборавио да је и постојила п ако то није тако давно било да би морала избледети у народном памћењу. С тога нам ie чудо како је г. Впловскп могао замислити онако лепу слику Београда — да је у његовим живим улицама, крај јавнпх грађевипа (а то су многи манастири и цркве) пулзирао тако свеж културни живот, који је подсећао наБеч! Али апстрахујући ову омашку, монографија г. Виловског пма своју вредност. Он је у њој покупио грађу коју је могао наћи у архивама и штампаним изводима и дао је потпуну слику Београда, каква се, Лћ .спн