Дело

АНА КАРЕЊИНА 331 кнегиња га замоли да јој да чаков, он неда. Шта ли је то? Намигују му, климају главом, мрште се. Дај! неда. Премро. Можеш мислити!... Тек онај!... како му беше име... хоће да узме чаков... неда!... Он му га истрже и пружи великој кнегињи. „Ето то је нов чаков,“ вели велика кнегиња. Окрете га, кад тамо можеш мислити, ночеше из њега падати крушке, бонбоне две фунте бонбона!... То је он, сиромах, покупио. Вронски да пукне од смеха. II доцније кад почеше други разговор, још дуго се разлегао његов здрав смех и видели су му се јаки, још сви читави зуби, кад год би се сетио чакова. Дознавши све новости, Вронски, уз припомоћ лакеја, обуче мундир и оде да се јави на дужност. Пошто се јавио он науми да оде до брата, до Бетси и да начини неколико посета с тим да би почео одлазити у оно друштво, где би се могао виђати с Карењином. Као и увек у Петрограду, он оде од куће да се врати тек доцне у ноћ. KPAJ ПРВОМ ДЕЛУ С руског преводи Уђубица АнастасијевиК. — НАСТАВИЋЕ СЕ —