Дело

338 Д Е Л 0 одјекнули у свима земљама у којима се срнски говори. Покрет националнп добио је тиме новог подстрека. Све групе јужних Словена, раздељене вером, историјом и уговорима, и иситњене између Аустрпје, Угарске, Хрватске, Србије, Црне Горе, Босне, Турске, устрептале су истом надом. Међу њима без сумње још постоје стари узроци неспоразума и неслоге, али сад свуда постоји једна струја која све више узима у обзир заједничке интересе свих јужних Словена. Тако Бошњаци и Херцеговци, поред свих напора аустријске управе, поред свих материјалиих добара, свагда кад им се год укаже прилика, показују сво.ју српску солидарност. Ми смо видели — до сад је то било нечувено — како босански Срби, мусломани, католици п православни, заборављају на своју стару мржњу верску и друштвену да би заједнички иотврдили своје наде у будућност велике отаџбине. У Црној Гори уставна партија, чији је вођаЈ.Радовић, до скора још председник Савета, не крије своје српске симпатије и своју жељу за тесним споразумом с Београдом. Па и Ново-пазарски санџак, који ће прелазити будућа железница Увац—Митровица,’српски је. У њему је мањина албанеска. Исто је тако и у Старој Србији (Приштини, Призрену), која је део Косовског вилајета, У Хрватској је са свим проиао покушај споразума с Угарском после Рпјечког договора: избори који су се извршили за тим за хрватски Сабор дали су једнодушност гласовима против-мађарских странака и већину „хрватско-српској коалицији“. А то је значајан ресултат ако се само помисли на то какав је недавно био притисак од стране управе у рукама „бана“ кога је послала Пешта. Но, како изгледа, ми се удаљисмо од железничке пруге Сарајево—Митровица. Али није тако; на против, мп смо додирнули неколико разлога који су вероватно ускорили њено грађење, а у сваком случају неколико ресултата које ће имати њена израда. Сви ови Срби, данас издељени и расејани, теже да со уједине, да образују једну целину. II ако они једног дана имадну успеха у томе, онда би се једна маса југословенска, било зависна од Аустрије, било у савезу сњом, поставила између германштине и маћедонских равница: солунскп пут био би затворен Drang-y. Бечка политика била је дакле увек у томе да појачава и повећава подвојеност, да одржава историско супарништво и мржњу, у место да их пусти да се стишавају. Још на Берлинском конгресу, одредбама које се односе на Босну и Херцеговину и сан-