Дело

340 Д Е Л 0 пли Србији. Због тога се у Бечу и студира пројекат железнице која би ишла поред црногорске стране преко Котора и протезала се дуж целе Адрије. Стешњена између ове две пруге, Албанија би природно потнала под зависност од Аустријске царевине. Не треба се дакле чудити што су италијанска штампа н јавно мњење, у пркос умирљивих речи Вилхелма II, изговорених у Венецији, хладно предусрели планове аустро-угарског министра спољних послова. На послетку, припремање великог система за претежни аустријски утицај у целом источном делу Балканског полуострва довршава се све виднијим улажењем грчке краљевине у аустро-немачки систем. У овоме погледу значајна је једна фраза у експозеу барона Ерентала: она којом он оглашава, као да је и то један део његовог програма, грађење железничке пруге од Ларисе до Солуна. Од Атине до Беча моћи ће се у будуће нутовати експресом! Ако би се добро прочитао овај пасус, зар се не би могао наћи траг претходног споразума иостигнутог између Беча, Атине и Јилдиз-Ћошке? II. II политичке беседе, као и књиге, имају своју судбину. Има их таквих чији се беседници надају далеким одјецпма а оне се међу тим губе у равнодушпости и забораву. Друге, на против, иду толико неочекивано далегш да превазилазе намере оннх који су их изговорили; оне наилазе на ненадне одјеке који се шире и умножавају у колико се више одбијају; оне постају историски догађаји. То бива онда кад је изговорена једна реч која је одговорена неком још тамном општем осећању и кад су духови још у напред били припремљени да је чују. Такво је било дејство које је у Русији произвео говор барона Ерентала. Ми нећемо да учинимо неправду овом одличном државнику ако се запитамо да ли је и он сам предвиђао ову „лепу гунгулу“ коју је направио његов експозе, и цео ланац даљих политичких догађаја, чији ће ирви прстен у историји бити тај његов експозе. Да би се ово могло разумети треба да знамо стање јавног мишљења у данашњој Русији. Било нешто да раде, било да се уздржавају од нечега, Аустро-Угарска и Русија не могу бити једна без друге на Балкану: њихове снаге и њихова средства којим утичу на ово полуострво стоје у равнотежи. Рат од 1878 био је омогућен само