Дело

БАЛКАНСКА КРИЗА 341 споразумом закљученим у Рајхштату, 1875. године, и обећањем Босне и Херцеговине, датпм Аустрији. Пут кнеза Лобанова у Беч, 1896 г., означава почетак нове периоде споразума; 1897 г. закључен је споразум за. време посете цара Фрање Јосифа у Петрограду. Одредбе тога споразума нису се никад објављивале, али догађаји су му открили смисао: две силе споразумеле су се да се не чинн нпкаква повреда тернторијалног statu quo-a на полуострву; оне су се обвезивале да неће ни једна ни друга тражнти нарочите добитке, и да ће посредовати у заједничкој сагласности ако би какав догађај загрозио постојећем реду на Балкану. То је било време кад се Русија ангажовала у својој азијској политици: пре но што се кренула на један дугачак и далек пут, она је чинила оно што јој је предострожност налагала, хтела је да се осигура да мир не би био поремећен на њеним вратима, и да се њена супарница не би користила њеним одсуством па да је потисне на Балкану. Закључујући споразум с Аустријом, Русија је хтела ову да парализује. Споразум је дакле био углављен на програму негативном, и он је трајао. Томе су знатно допринели лични односи између два владара и мудра уздржљивост грофа Голуховског. После дођоше немири у Маћедонији: две споразумне силе затражише право да одрже ред и мир. Европа им поклони поверење да раде у њено име. Пут ерц-херцога наследника Фрање Фердинанда у Русију, у фебруару 1902 г., још је учвршћао сиоразум. Програм који су „две силе најдиректније заинтересоване“ спремиле да изведу у Маћедонијп бн израђен у Мирцштегу 25. фебруара 1903 г. Мирцштегски програм је систем „побошљаног statu quo-a“. „То је иротокол несебичности“, рекао је Извољски. Није се заборавило како су друге четири силе, нарочито Енглеска, сарађивале на реформама; алп споразум између Беча и Петрограда није се кварио. Заузета на Крајњем истоку с највећим и најгорим тешкоћама и незгодама, Русија је остављала главну улогу бечком кабинету. Она му је угађала да се он не би корнстио њеном забуном коју је имала у Азији и оснгурао себи неке нарочите добити. Кад се мир повратио на Крајњем Истоку, споразум је био у снази. II последње јесени бечки и петроградски кабинет сагласно поднеше Порти пројекат судскпх рефорама за Маћедонију, и саставише ноту којом се даје ново тумачење члану 3. Мирцштегског програма, у намери да ослабе наде балканских