Дело

342 Д Е Л 0 држава које у њему беху виделе знак за територијалну реорганизацију Маћедоније с погледима на народности. А у Русији се међу тим неосетно извршивао један дубок преображај. Побеђена, иропала са својим најсјајнијим надама, раздирана партијским беснилом, Русија се прибрала, препородпла. Преварена опсенама које су је довеле до бродолома портартурског, она се враћа на традиционалне путеве, подстицана успоменама на победе које су је водиле на Дунав и према Балкану. Позив словенске браће опет одјекује до ње, и она себи пребацује, као нека одбеглица од своје историјске улоге, што их је оставила на месту где су. Споразум с Аустро-Угарском за одржање statu qno-a у Маћедонији тешког за словенско становништво сад јој се учинио као увреда њеним националним традицијама. Свечаности прославе велпких победа из рата 1878. г., које су окупиле, на Шипци, у Софији, у Плевни, представнике ослободилачке војске и ослобођене Бугаре, радосно су одјекнуле у руским срцима,’оне су оживеле славне успомене и крвну мржњу. Руски сељак није никако разумевао манџурску војн.у; његова војна, његов национални и освештани Drang, то је борба против Турчина, то је крсташки рат свете Русије за ослобођење хришћана који су још турска раја. Појава овог дубоког и жнвог осећања одговара и погледима цареве владе: она је добро средство за скретање револуционарних страсти и стишавање реформаторских агитацпја. Катковљев програм зар није био у нсто време панславистички с поља и аутократски изнутра? Скренути револуционарне страсти и реформаторске агптације према једном националном предузећу, то је свакојако добар пут. У овом тренутку код свих словенских народа опажа се врло карактеристично појачавање осећања солидарности и заједнице интересе између раштрканих огранака словенске расе. Мамуза немачка, која се баш у овом тренутку зарива у месо пољског народа, доприноси да се што јаче будп и дражи словенско братсво. Али треба знати и то, да је и овај ресултат и тако рећи оно дотеривање свега на ђунију дошло од другог подземног рада на националном спремању и пропаганди, што су га Словени, сваки на свом дому, извршили у тишини: словенски народи су у јеку рада на својој формацији и организацији. Када су Руси, ослобођени далеке море азијске, понова бацили своје погледе на крајњу невољу словенске браће на Бал-