Дело

ПЛАВОЈКА 363 дима, прибирајући мисли. Напослетку Димапвиљ, схватајући да је ред да он говори, а не знајући шта да рекне, почео је: — Господине Буртоне... Џемс је наједанпут скочпо, и прекинуо га, пруживши му руку и рекав му одлучним гласом: — Хвала!... Не заслужујете ни најмање, али вам дугујем за свој морални преиорођај. И докле је Диманвиљ, запрепашћен, збуњен више но икада, стискао руку коју му је пружио Буртон, овај је, с горким осмејком који је ледио крв у бароновим жилама, додао: — Видите ли како има чудних случајева у животу! Ја стискам руку човеку који је имао моју жену! Потом је, оборивши главу, и укочено гледајући у под, држећи непрестано своју руку у Диманвиљовој. наставио тихим гласом: — Моја жена... куртизанка!... И, после малог одмора, горко, док му се суза блистала на трепавици, и знајући да изговара сувишне речи, али као да се хоће да искали: — Молим вас да верујете да нисам знао п да се нисам користио. Банкар је снажно стиснуо његову руку и мрмљајући протестовао једним слогом. Потом је Џемс поносно подигао главу, као да хоће да се ослободи сувише језивих премишљања, као да с нестрпљивим очекивањем хоће да изведе нлан, да оствари програм. Али ваљало је одатле удалити барона. И, гледајући га укочено у лице, узео је да му говори: — Ви бисте вероватно били ради да знате шта ћу радити, и, могу да замислпм, хоћете да ми понудите своју помоћ. Хвала вам; не требате ми. Оно што ћу да урадим врло је просто. Неће бити скандала нити каквих дивљих освета. Појмићете добро да човек може убити жену кад види да га је изневерила због љубавника. Али једна жена која се подаје за новац и— на онакав начин, не заслужује да буде убијена. Напротив, баш зато да бих избегао да не планем гневом, нећу више чак ни да је видим. Имам овде једног верног и доброг прпјатеља, неког Галија, старца, коме ћу се моћи поверити. Он је члан управе нашега друштва. Сад ћу отићи к њему. Он ће јавити тетки моје жене, да је узме к себи. Потом ће се почети обична процедура